Прављење: неуморна навика многих људи

Има људи који изгледа да имају диплому у правдању изговора. За сваку непажњу, неуспех или неодржавање речи налазе фантастична оправдања. Чини се да им није тешко да пронађу изговоре и оправдања. Поред детињастог понашања, показују јасну неодговорност према животу. У овом чланку ћемо вам рећи о неуморној навици многих људи да проналазе изговоре за све.

Чувени француски писац Стендхал навео је да ко се извињава оптужује себе. Велика је истина јер овај став пре свега истиче једну врсту самообмане којом се чува своје самопоштовање или дубље реалности које не жели да прихвати, као што су неодлучност, несигурност, незрелост или чак страх.

Разумевање шта се крије иза такве личности биће нам од велике помоћи. Не само да би могли да управљате овим људима, већ и да, колико год је то могуће, пронађу адекватне стратегије како би били свесни ефеката њиховог понашања.

Изговор је гори и страшнији од лажи.

– Александар Попе –

Прављење: Уметност лагања, одлагања и хватања мозга

Навика прављења почиње у детињству. Већ у школи деца су у стању да пронађу маштовите изговоре да оправдају зашто нису урадила домаћи задатак. Чак су и код куће вешти и бриљантни у измишљању изговора да оправдају чињеницу да су занемарили свој домаћи задатак и обавезе и да за своје мане окриве друге. На овакав став им нико не указује и мало по мало прављење постаје начин преживљавања.

Готово не схватајући, они постају занатлије самообмана и лажи, велики одуговлачиоци који одлажу за следећу годину оно што је требало да ураде јуче. У њиховом малом универзуму све има оправдање и ако други не разумеју, љуте се и замере их фразама попут: Не верујеш ми Никад ми не верујеш итд.

Важно је схватити да неко ко је навикао да се оправдава није срећан човек. Далеко је од тога да се добро осећа. Користите изговор када се осећате угрожено када су ваше вештине доведене у питање када се открије грешка, непажња или погрешно понашање. Изговор је одбрамбени механизам за маскирање слабости и недоследности.

Изговори који боли и ограничавају

Изговори затварају мозак у подрум страха. Свако ко их користи у било којој ситуацији ограничава њихов раст, своје одговорности, свој живот и њихов људски потенцијал. Свако ко се навикне на изговоре као да је заражен вирусом што их чини болеснима, спречавајући их да направе промену и да се зрело старају о себи.

Нисам могао да завршим извештај јер је мој рачунар добио тројанац. Нисам ишао на разговор за посао јер се воз покварио и нисам могао да се крећем. Знам да сам ти рекао да идемо на пут, али сада морам да помогнем родитељима. Иза ових изговора крије се нешто што превазилази обичан недостатак поштења. То је страх од суочавања са одређеним реалностима са којим се уместо тога треба суочити за сопствено добро, своје достојанство и своју срећу.

Зашто смо склони да тражимо изговоре?

Прављење је најлакши начин да се реши свака ситуација. На пример, ако смо заборавили важан састанак, лакше је окривити судбину и пронаћи узрок нашег заборава у нечем изван нас: квару аутомобила, изненадној болести која нас приморава да останемо у кревету, итд. Да видимо које психолошке димензије конкретно дефинишу ово понашање:

Боље је одложити него суочити се с тим(тхе одуговлачење као одбрамбени механизам). Ако нешто захтева много труда са наше стране, радије то одлажемо за сутра. За људе који стално траже изговоре пре него што се позабаве оним што их чини несигурнима, најбоља ствар је да то одлажу што је дуже могуће.

Сигурност и удобност изнад свега(фактор страха). Особа која је навикла да се оправдава увек живи у својој зони удобности. Све споља је секундарно или чак претеће.

Како можемо помоћи људима да промене навику прављења?

Као што смо видели, корени лоше уметности прављења често налазе плодно тло у страху и несигурности оних који желе да заштите свој его и своју зону удобности. Понекад изговор није ништа друго до лаж, ситна стратегија којом се сакривају одређене реалности.

Без обзира на разлог, чак и ако понекад сами прибегнемо изговорима да се не суочимо са променом, препоручљиво је имати на уму неке аспекте. Размишљање о овим аспектима може бити веома корисно.

Како зауставити механизам извињења

Кад год неко користи изговор, важно је да му то укаже.Морамо да разговарамо и позовемо особу да буде искрена, пре свега према себи.

• На начин поштовања треба да укажете особи да је изговор лаж изговорена себи. На пример, суочени са реченицом: Нисам отишао на разговор за посао јер сам пропустио метро, ​​било би прикладно да особа каже да нисам ишао на тај разговор за посао јер не бих могао да прихватим нову одбијеницу.

Ако су вам изговори спас, скочите у воду и научите да пливате.Многи људи прибегавају најмаштовитијим оправдањима како би избегли суочавање са оним чега се плаше и чега они то одлажу . Ако неко жели да буде поштован и пре свега да се осећа добро у себи, мора да остави по страни своје изговоре и предузме акцију, суочи се, реши проблеме, покуша да се промени...

Сви смо користили изговоре више пута и знамо колико их је тешко потпуно се отарасити. Зато покушајмо да будемо стрпљиви са онима који их још увек користе и сачекамо да престану да их користе. На крају крајева, они и даље покушавају да се ослободе баласта или тешког терета.