Досада нас ужасава. Хронична досада, између осталог, може бити опасна јер може изазвати штетна понашања као што је једење у погрешно време или више него што је потребно (са свим повезаним последицама). Хронична досада је такође а фактор ризика за проблеме менталног здравља као што су анксиозност, депресија и опсесивно компулзивни поремећај. Међутим Ако вам с времена на време досади, то може да понуди веома занимљиве предности које вреди анализирати .
Не можемо да наставимо а да себи не поставимо следећа питања: зашто нас плаши досада? Шта значи бити досадан? Зашто морамо увек да будемо заузети? Да ли се плашимо да протраћимо живот или се плашимо да останемо сами са собом?
Када бисмо могли да искористимо досаду, имали бисмо најмоћнији извор енергије.
-Рамон Гомез де ла Серна-
Здрава навика да вам је с времена на време досадно
Досада је синоним за фрустрацију . Када говоримо о досади, мислимо на то фрустрирајуће искуство жеље да се нешто уради, али не зна како да спроведе активности које задовољавају. Досађена особа стога не може да регулише унутрашње (мисли и осећања) или спољашње (окружење) факторе неопходне за обављање ангажоване активности. Међутим, баш као што морате бити у стању да научите издржати фрустрацију морате научити да се борите против досаде.
Као што ћемо видети у наставку Досадити с времена на време је веома позитивно јер буди и подстиче неке врлине које нису нимало презира . Није узалуд кроз историју истакнуте личности истицале
Бити досадно подстиче креативност
Иако досада може изгледати као досадна сензација коју треба да избегнемо по сваку цену, наука нам говори да може бити добра за нашу менталну активност. На пример један истраживања који су спровели научници Британског психолошког друштва истакли су да пасивне активности које бисмо могли категорисати као досадне могу заправо повећати нашу креативност .
Ово истраживање је имало за циљ да демистификује популарно веровање да је досада на послу негативно искуство. У ствари, многе компаније виде досаду као фактор који омета ефикасност и иновативност компаније.
Међутим, ово истраживање је успело да покаже да повремена и пролазна досада повећава способност маштања, што заиста може помоћи да се изоштри нечија домишљатост како саме компаније желе. Ово је због чињенице да Досађивање може довести до сањарења и то нам даје начин да створимо нове везе.
Онда постоје друга истраживања који сугеришу да досада подстиче потрагу за новим циљевима када претходни више нису интересантни. Ако нисте заинтересовани за свој рад, то може значити да није прикладан или да вас не стимулише довољно. У овом смислу досада може деловати као катализатор за побољшање ситуације која није задовољавајућа.
Према даљим новијим студијама Досада подстиче креативност чак и код деце . С тим у вези, студија коју је спровела група истраживача (Универзитет Источне Англије) критикује идеју да стално заузет ум може допринети бољем интелектуалном и друштвеном развоју.
Према научницима, досада није лоша. Насупрот томе, може стимулисати капацитет стваралачки деца која ће морати да одговоре на фантастично питање: Шта ћемо сада? Супротно ономе што ми обично верујемо, стога, морамо дозволити деци да се досађују како би могли да науче да живе са овом свакодневном фрустрацијом и дају добре одговоре на њу.
Досада подстиче просоцијално понашање
Друго истраживање које су спровели научници са Универзитета у Лимерику у Ирској истакло је још једну чудну предност досаде. Према овим научницима, досада далеко од отупљивања ума и доводи до недостатка продуктивности уместо тога, може да инспирише људе да пронађу начине да буду емпатични алтруисти и да се укључе у просоцијалне задатке укључујући и неке мање пријатне као што је давање крви.
Према научницима просоцијално понашање задовољава овај захтев (онај смисленог) досада промовише исто понашање.
Колико год ово изгледало чудно, научници објашњавају да досада може парадоксално да делује као веома моћан мотиватор да подстакне људе да се баве непријатним, али смисленим задацима. Досада стога повећава просоцијалне мотивације које утичу на позитивно понашање и које те мотивације опстају изван саме досадне активности.
Хајде да се одморимо
Заузет дневни ред и организован цео дан је одличан начин да будете продуктивни и искористите своје време да извучете максимум из наших дана. Међутим
Не само то. понекад треба имати времена које је заиста слободно и празно време. Такође морамо да пустимо људе око нас, нашег партнера, нашу децу, да имају мало празног времена. Без страха од досаде.
Хајде да се не обавезујемо да заузмемо сваки наш минут време или оно наше деце. Престајемо да покушавамо да стално испуњавамо своје време нечим што нас забавља. Не вршимо притисак на партнера када га видимо неактивног. Иза баријере 'незнања шта да ради' нема недокучивог понора. На овај начин досада ће нас натерати да откријемо свет пун опција које ће нам показати нове – и још боље – начине да проводимо време.
Досада је некако најузвишеније људско осећање
-Гиацомо Леопарди-
