Данас се више него икад чини да је свет све мањи и мањи. Велике удаљености више нису проблем и свакодневно долазимо у контакт са људима који долазе из других земаља и других култура Много је оних који одлучују да оду да живе у иностранству.
Неки то раде из нужде, други из нужде побољшати квалитет свог живота за учење, рад, па чак и из емотивних разлога. Оно што је сигурно јесте да није исто отићи на путовање да откријете свет и преселити се на друго место, интегришући се и прилагођавајући се његовом начину живота.
Психологија је такође била заинтересована за ово прилагођавање контекстима који нису њени. Последњих деценија различита истраживања фокусирала су се пре свега на стрес који нам изазива оно што не знамо и о способности сваког од нас да се бави другом културом као и о повезаности ове друге са креативношћу појединаца.
Али до недавно није био детаљно истражен утицај друштвених норми других култура на добробит људи који настоје да се интегришу у њих. Тим истраживача из Универзитет у Есексу на челу са Ницолас Геераерт објавила је у марту ове године извештај о утицају друштвених норми и особина личности које утичу на интеграцију оних који одлазе да живе у иностранству.
Крутост друштвених норми
Иако живимо у глобализованом свету у многим аспектима друштвене норме и даље деле свет и у многим случајевима дају осећај стварања веће удаљености. Ово су такође фактори који мање или више отежавају интеграцију новог становника.
Ова студија нам то објашњава укратко то Постоје тешке земље због ригидности њихових друштвених норми и мале толеранције ка одступању од ових норми. С друге стране, постоје флексибилније земље чије су друштвене норме мање ригидне и које могу да рачунају на прилично висок ниво толеранције према другим обичајима.
С обзиром на људи рођени и одрасли у тешким земљама или културама ће се боље прилагодити да живи у иностранству. У ствари, ови људи су развили а веома ригидну перцепцију друштвених норми а они их препознају и врло лако им се прилагођавају.
Без обзира на то што сте рођени у једној земљи, а не у другој, ово истраживање потврђује да културна ускост негативно утиче на лакоћу прилагођавања другим културама. Надаље фактори који значајно успоравају овај утицај иду од жеље за прихватањем до испуњавања своје улоге пролазећи кроз сарадњу са другима, не очекујући другачији третман и одбијајући искушење кршења правила.
Експеримент: живот у иностранству
Геераертов тим је радио са 889 волонтера који су учествовали у међународном програму размене. Били су то средњошколци који су живели 18 месеци са породицом домаћином у земљи одредишта и који су похађали локалну школу.
Поделили су им се упитници да се измери степен социокултурне адаптације који се односи на чињење ствари на прави начин . Процењивана је и психолошка адаптација, односно да ли су се осећали опуштено. И коначно, упитници су мерили шест особина личности: отвореност за искуство понизност-поштење љубазност емоционалност савест и екстровертност.
Укупно, 23 земље су послале и поздравиле студенте. Неке од ових земаља сматрале су се посебно тешким. Ово је случај Индије и Малезије, Јапана или Кине. На другом крају линије, укључене су флексибилније земље попут Бразила и Мађарске, Новог Зеланда и Сједињених Држава.
Резултати студије
Након анализе прикупљених података закључци Геераертовог тима потврдили су резултате који су очекивани. Појединци који су путовали и живели у флексибилним земљама били су они са мање проблема у прилагођавању друштвеним нормама. Посебно они који су долазили из земаља које су биле тешке са регулаторне тачке гледишта, много више од оних који су припадали флексибилнијим или неформалним културама.
Штавише, интеграција у страној земљи била је већа за оне који су се понашали скромно и пријатељски . Закључно, чини се да би два најважнија фактора за развој предвиђања већег или мањег нивоа адаптације на живот у иностранству била тип личности и удаљеност (или блискост) између сопствених културних фактора и оних на изабраној дестинацији.
