
Имати алекситимског партнера може изазвати велику патњу у овим емоционалним везама емпатија има тенденцију да буде велика одсутност и емоционална хладноћа протагониста. Уобичајено је да једном од партнера недостаје та истинска веза са којом би кроз речи које негују и оне саучесничке гестове у којима емоције плешу потврдила осећања са којима би изградила аутентичну интимност.
Усамљеност, неизвесност, неразумевање... Ова и друга осећања су која доживљавају људи који свој живот деле са алекситимичном особом. Сада не можемо оставити по страни стварност оних који пате од овог психичког стања који многи дефинишу као неуролошки поремећај а други као психолошки поремећај са социјалном условљеношћу.
Међутим, постоји једна необорива чињеница: алекситимичар воли, заљубљује се, опажа, осећа осећања, срећан је, постаје емоционалан и пати као било ко други. Међутим – и ту лежи прави проблем – он није у стању да изрази оно што осећа и чак не тумачи емоционалне кодове оних који га окружују.
Ако са друштвене тачке гледишта овај аспект укључује више од једне границе на емоционалном нивоу, алекситимија је веома проблематична. Како открива студија коју је спровео Универзитет Мисури-Колумбија коју води доктор Нестор Фрај-Кокс, алекситимија би могла да буде у корену већег дела краја љубавних прича.
Овим подацима морамо додати још једно изд то је процена према којој би скоро 10% становништва могло да пати од овог емоционалног комуникацијског дефицита прилично чест у мушком роду.
Реч алекситимија долази из грчког и буквално значи одсуство речи за изражавање емоција или осећања.

Шта значи живети у емоционалној хладноћи?
Живот са алекситимским партнером подразумева право хабање. То је пре свега зато што ни једни ни други често нису свесни чињенице да у том односу постоји и трећи точак: сам психички поремећај или неуролошка промена.
Ово последње помињемо зато што се до данас стручњаци још увек не слажу око ове теме, као и зато што има много људи који не знају шта узрокује њихову емоционалну хладноћу и неспособност да изразе и разумеју емоције.
Психијатар Петер Сифнеос је 1972. године први пут описао ово стање. Од тада знамо да алекситимија може бити повезана са промена лимбичког система . И ми то знамо нема везе са психопатском личношћу, односно: алекситимска особа има осећања али не зна како да протумачи своје или туђе емоције.
Све ово значи да се следеће реалности доживљавају на емотивном и релационом нивоу.
Немогућност да изразите оно што осећате
Алекситимични партнер нам никада неће рећи да ли је љут, срећан, узбуђен или забринут. За ове људе било коју опажену емоцију то је мистерија; то није ништа друго до скуп физиолошких искустава у којима се наилази на напетост немир бол у стомаку и тако даље. Неће моћи да изрази шта осећа јер не зна шта се дешава у њему. Не може да именује емоције иако их осећа.
Нешто попут овога подразумева на пример не знајући како да управљају бесом . Дотична особа није у стању ни да пренесе љубав, дивљење и најосновније емотивне елементе у вези.

Не разумете шта ваш партнер осећа
Они којима доминира емоционална хладноћа нису у стању да препознају емоције других. На пример, неће разумети зашто се њихов партнер осећа повређеним одређеним понашањем. Неће моћи ни да схвати зашто други није срећан, шта му треба, шта га растужује, зашто му се мења расположење...
Ако у одређеном тренутку партнер затражи интиман разговор, дотична особа ће се осећати неадекватно. То што се мора удубљивати у одређене теме у таквим емоционалним условима чини алекситимцу непријатним. То је аспект са којим он не зна како да се носи, који не види, који не разуме.
Истовремено, веома је занимљив и комуникативни стил алекситимичара. Не воли рефлексије, двострука значења, иронични или романтични поетски језик. Увек се фокусира на оно што је врло логично, конкретно и дословно. Из тог разлога је комуникација са њим увек веома крута и пре свега тешка и фрустрирајућа.
Мој партнер је алекситиман, шта да радим?
Заједнички живот, прављење планова за будућност, решавање проблема или чак постизање једноставних споразума са алекситимичном особом може бити веома компликовано. Морамо имати на уму да је читаво наше друштвено ткиво засновано на емоцијама. Дакле, шта можемо учинити у овим случајевима?
Било да смо партнер или особа са алекситимијом, морамо разумети важан аспект, а то је често ово стање је праћено другим поремећајима. На пример, није неуобичајено да постоји латентна депресија, стресни поремећај, али ипак алекситимија је присутна код људи са Аспергеровом болешћу .
У сваком случају, неопходна је адекватна дијагноза. Ово стање Односно, биће оних који ће интензивније патити од тога и оних који ће показати само неке његове особине. Из тог разлога увек је добро контактирати специјалисте и интервенисати на неким од ових аспеката.
Емоционална хладноћа: аспекти које треба узети у обзир
Морамо узети у обзир да алекситимичар има осећања, али не зна како да их изрази. Последично добро је развити неке основне кодове преко којих се изражава наклоност. Погледи, миловања и физички контакт добра су референтна тачка у којој се могу наћи потврде у свакодневном животу.
- Неопходно је да алекситимичар може да рачуна на психолошку подршку. То је једини начин на који веза пара може да стоји. Ово стање нема лек: радимо на томе да пацијент пронађе механизме и вештине да побољша своју емпатију, комуникацију и емоционално изражавање.

На крају, морамо узети у обзир да не реагују сви добро на терапију. Многи алекситимичари нерадо прихватају помоћ од специјалисте јер мисле да је проблем у другима. Према некима од ових људи, партнери су ти који показују проблем са својим емоцијама ; сувише су интензивно ирационални и неразумљиви у њиховим очима.
У овим случајевима најбоља опција је ваше сопствено благостање. Чување интегритета и избегавање непотребне патње увек ће бити најбољи одговор ако не видимо жељу за променом по алекситимском.