
Роалд Дал је рекао да они који не верују у магију је никада неће пронаћи. Занимљива ствар је да су људска бића одувек имала тенденцију да верују у магични елемент још од зоре времена. Властити из ове вере у оно што се не може објаснити потиче такозвано магијско мишљење.
Крећемо се у свету по логици узрока и последице. Дакле, када се суочимо са успехом или феноменом који се не може научно објаснити, лако се могу појавити друга магијска објашњења. Можда је то један од главних разлога зашто су религије преживеле пролазак векова и стални научни напредак.
Шта је магично размишљање?
Психологија и антропологија сматрају магијско мишљење као опис нелогичног приписивања одређеним узроцима без посредовања икаквих емпиријских доказа .
Овај феномен преузима релевантну улогу када субјект то мисли нечије мисли могу имати последице на спољашњи свет. Ове последице могу произаћи из његових сопствених поступака или из веровања у посредовање натприродних сила.

Гледајући светска друштва схватамо то магијско мишљење постоји практично у свим културама. То је природан процес који више него вероватно има основу у биологији. Људи формирају односе узрочно-последично засновано на стицајним асоцијацијама и тешко га је демонстрирати под објективом систематичности.
Лако је пронађите примере магијског мишљења. Дете које верује у баук који ће га одвести ако се лоше понаша. Чак и ритуал плеса који покушава да призове кишу или који атмосферски феномен поверава деловању надређеног ентитета.
Ово је први закон магије: дезоријентисати. Никада то не заборави.
Узроци магијског размишљања
Два главна узрока нам помажу да објаснимо овај феномен. Један се односи на повезаност између догађаја, други се може објаснити асоцијативним размишљањем:
Упркос узроцима повезаним са магијским размишљањем, овај феномен такође има важне функције. Другим речима, може бити веома корисно у неким врло конкретним ситуацијама:
Карактеристике магијског мишљења
Данас можемо пронаћи на десетине примера који јасно показују шта је магијско размишљање. Она се заправо манифестује у свакодневним животним ситуацијама, а да се не сматра патолошком. Ово је тачно јер у многим случајевима магично размишљање - далеко од тога да изазива нелагоду - производи олакшање. Чини се да проблем настаје када то није случај или када ово краткорочно олакшање тада постане дуготрајна нелагодност.
Егоцентризам код деце
Између 2 и 7 година (преоперативна фаза) деца могу помислити да га имају у својим рукама моћ да промени свет само снагом мисли и својевољно и невољно. Тешко им је да разумеју апстрактне концепте и тешко им је да у центар свог погледа ставе било шта осим ега. Након тога могу помислити да се нешто догодило њиховим родитељима јер су били љути на њих.
Под одређеним околностима деца они могу бити склони да окриве себе за одређене чињенице а да нису учествовали у инциденту. Међутим, овај егоцентризам има тенденцију да се смањи са годинама.

Сујеверје
Сујеверје и натприродно размишљање тако наглашено у нашем друштву стално се врте око магијског размишљања. 13 у нашој култури или 4 у јапанској култури то су бројеви који у колективној свести повезују се са лошом срећом. Тако постаје број на мајици коју ниједан спортиста не жели да носи или стан у којем многи не желе да живе.
Делусионс
Ситуације делирија могу се појавити иу контексту психозе и шизофреније. Претерано ирационална веровања су истакнута магичним размишљањем.
У стварности бисмо готово могли рећи да је ова мисао вид одбране. Суочен са оним што нисмо у стању да објаснимо, наш мозак тражи асоцијацију која – истинита или не – функционише. смирујући се пред стрепњом коју би неизвесност могла да изазове у нама.
Магија је способност размишљања; није питање снаге или језика.
-Кристофер Паолини-