Клод Леви-Строс се сматра оцем модерне антропологије као и један од водећих светских мислилаца 20. века. Оснивач структуралне антропологије, формулисао је приступ који је способан да заувек промени историју ове дисциплине и захваљујући коме је постигао солидну популарност у академском свету.
Колико год чудно изгледало, сан Клода Леви-Строса био је међупланетарни. У ствари, у неколико наврата је изјавио да је један од његових великих снова био да човек колонизује свемир и почне да мигрира ка Месецу или можда ка Марсу.
Сањао је да се ту могу родити нови облици цивилизације далеко од људи који су остали на Земљи. Вратили би се у дивља држава а и сам је могао да живи са њима.
Свет је почео без човека и завршиће без њега.
-Клод Леви Строс-
Франсоаз Херитије, која га је наследила на Катедри на Колеж де Франс, резимирала је допринос Клода Леви-Строса наводећи да је од њега научила фундаментални концепт за човечанство. Културе понекад имају велике разлике међу собом.
Међутим, Леви-Строс је то показао когнитивни системи од свих нас слични. Дакле, разлика и универзалност увек коегзистирају у човеку.
Почеци Клода Леви-Строса
Клод Леви-Строс је рођен случајно у Бриселу (Белгија) 28. новембра 1908. Рецимо да је рођен у Белгији случајно јер су му родитељи били два француска Јевреја који су у то време путовали.
Његов отац је радио портрете, а мајка је била домаћица. Контекст који га је окруживао био је богат интересовање за уметност посебно за сликарство, музику и поезију.
Због избијања Првог светског рата преселио се са једним од својих деде и баке у Версај. Његов деда је био веома побожан рабин и први контакти са синагогом били су веома хладни и ригорозни за Клода Леви-Строса. Управо због тога се доказао од малих ногу неосетљиви на религију .
Заиста је порастао као дете страсно за природу показало је и велико интересовање за колекцију ретких и радозналих културних предмета. Хвалио се бриљантним умом и то упркос томе што се није посебно истицао током школских година. Сада као тинејџер вратио се у Париз - где је живела његова породица - и зближио се са социјалистичком групом.
Од филозофа до етнолога
Клод Леви-Строс је у почетку одлучио да студира право. Међутим 1927. предомислио се и определио се за Филозофију коју је похађао Универзитет Сорбал .
Тамо је ступио у контакт и поделио део свог путовања са Жан Полом Сартром и Симон де Бовоар. Касније је признао да га је филозофија привлачила, али му је истовремено и досадила јер је уочавао много сујете и спекулација.
Када су студије завршене и године почео да ради као професор у средњој школи у дужем временском периоду ; упркос томе није се осећао пријатно у улози професора. До краја радног века себе није замишљао у улози учитеља.
Све је почело да се мења када га је позвао Селестин Бугле, директор Ецоле Нормале Супериоре у Паризу. Живот Клода Леви-Строса се у то време радикално променио. Боугле је предложио путовање у Сао Пауло на универзитетску мисију као професор социологије на Универзитету у бразилском граду.
Тамо је стигао 1935. и 1939. почео да организује етнографске експедиције на Мато Гросо и Амазонију. Ово искуство представљало је почетак његовог великог дела: структуралне антропологије.
Човек који је једном веку дао потпуност
Полазећи од свог искуства у Бразилу, Клод Леви-Строс је почео да предлаже нове идеје, нови метод и дубока размишљања. Касније је боравио у Сједињеним Државама због нацистичког прогона током Другог светског рата; морао је стога да се склони у северноамеричку земљу. Тамо је успоставио вредне интелектуалне контакте и на крају уобличио суштину својих теорија.
Достигао је један од врхунаца своје каријере објављивањем Тужни тропи дело које се сматра једним од најважнијих у 20. веку. Његово име је постало познато широм света и ова публикација је означила његов улазак на Олимп академика. Још једно дело као Раса и историја Мит и смисао и серије Митолошке мисли посветили су га заувек.
Прича се да је био дистанциран човек који се никада није обраћао себи и да није могао да пише осим у друштву оперске музике. Умро је 2009. на свој стоти рођендан и након што је добио безброј награда и признања. Његов рад је означио прекретницу у свету антропологије и захваљујући њему било је могуће развити нове теорије.
