Аспазија из Милета је била Гркиња живео у 5. веку пре нове ере. Име Аспазија значи лепа добродошлица. Рођен је у Милету као неки од раних грчких филозофа као што су Талес Анаксимандар и Анаксимен. Са двадесет година напустио је свој родни град и преселио се у Атину.
Знамо то о њој била је интелигентна и лепа жена ; верује се да ју је њен отац иницирао у проституцију, али за разлику од порнаја (проститутке намењене вулгарним мушкарцима без богатства) Аспазије у Милету имала је висок ниво образовања који јој је омогућио да постане део елитног круга хетера : куртизане веома културне и поштоване због своје мудрости.
Подаци које имамо о Аспазијином животу су ипак оскудни и несигурни његово име се појављује у делима аутора као што су Платон и Аристофан . Знамо да је имао снажан утицај на политички и културни живот Атине, посебно због блиског односа са Периклеом.
Аспазијино име се не појављује само у античким текстовима већ иу делима модерне ере, посебно у делима неких романтичарских аутора 19. века који су је видели као музу. Тешко је ући у траг његовој биографији јер је већина података о којима знамо заснована на претпоставкама. Ипак, важно је препознати важност ове древне Гркиње.
Живот Аспазије из Милета
Након пресељења у Атину, Аспазија је почела да управља кућом за забаву посећују мушкарци из најважнијих политичких и културних кругова града. Његови стални купци су Сократ Анаксагора и гувернер Перицлес . За потоњег се прича да се толико заљубио у њу да је напустио своју закониту жену како би је учинио својом љубавницом.
Чињеница није промакла тадашњим комичарима учинили су Аспазију једном од омиљених мета своје сатире . Драматург Ермипо ју је тужио, приморавајући је да се појави пред судом под двоструком оптужбом: безбожништвом и развратом. Перикле јој је, међутим, својим утицајем помогао да избегне осуду тако што је добио помиловање судија.
Из савеза Аспазије и Перикла рођен је Перикле Млађи за кога се каже да пратила га је као мајка и учитељица . После смрти гувернера Плутарх каже да је Аспазија живела и имала сина од атинског стратега Лизикла, после чије смрти се губи и њен траг. Историчари верују да је умрла око 401-400. године пре нове ере.
Браните своје право на размишљање, јер чак и погрешно размишљати је боље него уопште не размишљати.
-Хипатија Александријска-
Бити жена у старој Грчкој
Неколико савремених аутора говори о Аспазији из Милета . Има оних који је цитирају у својим текстовима, оних који је осуђују по професији или оних који је памте по лепоти, интелигенцији и вештини реторике. Била је веома важна жена у античко доба али под којим условима је добила такво признање?
Прва ствар коју треба разјаснити јесте какав је живот Гркиња у то време изгледао. Не може се порећи да су били тамо безброј препрека женском испуњењу и многа ограничења и забране њиховог друштвеног живота у политика од тада. Жене нису имале грађанска права њихове дужности биле су ограничене на бригу о дому и потомству. Били су потпуно искључени из јавног живота и могли су да напусте дом само да би учествовали на градским фестивалима. Могуће је, међутим, да је у Милету ситуација била знатно другачија и да су тамо жене уживале већу слободу од оних у Атини.
У сваком случају бити жена значило је посветити се ја породици и бити власништво човека. Највреднији мушкарац је по праву имао право на више жена које су на тај начин биле изједначене са својеврсном наградом или признањем за његов успех.
Љубав је била опијат за жене као што је религија била за масе. Док смо волели, мушкарци су владали.
-Кате Миллет-
Различити идентитети Аспазије из Милета
Поред тога што је била жена, Аспазија је морала да живи са још једном етикетом: оном од даљи облик искључења у друштву већ заснованом на мушкој превласти. Међутим то што је била странац јој је такође омогућило да има образовну позадину која се разликује од образовања њених савременика из Атине и да расте са већом слободом.
Из тог разлога она није се помирила са обављањем искључиво задатака који су произашли из њене улоге жене, већ је могла да се посвети и неким активностима резервисаним искључиво за мушкарце. Антички историчар Ева Кантарела каже да су у старој Грчкој мушкарци могли да имају три врсте жена: жену (за порекло), конкубину (за сексуалне односе) и хетеру (за задовољство, међутим схваћено као опште задовољење веће потребе).
Трећи идентитет Аспазије из Милета био је управо овај други. Упркос ономе што би се могло помислити, ознака хетера није нужно имала негативну конотацију и зато што се радило о једине истински слободне жене времена. У ствари, хетере су могле да излазе, учествују на банкетима заједно са мушкарцима и чак су могле да примају госте код куће ако су имале среће да их подржава моћан човек. Оне су биле изузетак који је доказао правило за жене Атине и скоро у сваком погледу се разликовао од законитих супруга мушкараца.
Што се тиче образовања, на пример, хетере су биле много ерудитније од удатих жена, због чега су их политичари и филозофи сматрали валидним саговорницима. Аспазија из Милета посебно се истицала међу куртизанама по обзирности којом се хвалила међу интелектуалцима и моћницима.
Ова слава ју је коштала много критике и зависти али јој је такође омогућило да разговара са неким од најважнијих личности тог времена попут Сократа који ју је често посећивао и препоручивао својим ученицима да уче с њом.
Они који знају да мисле, али не знају да се изразе, су као они који не знају да мисле.
-Перикле-
Сјајан говорник
Међу разним дисциплинама, хетере су биле посебно образоване у ораторска уметност (или реторика) а Аспазија није била изузетак. Прича се да је чак и Сократ био фасциниран његовом интелигенцијом. Успела је да убеди Платона у интелектуалне способности жена када су биле образоване ван уских граница које су им наметнуле атинске институције.
Захваљујући његовим вештинама добио је признање и придобио намесника Перикла да је осећао према њој не само физичку привлачност већ и искрено осећање љубави. Прича се да није могао да је ожени због свог страног статуса, али да је ипак због ње оставио своју закониту жену.
Аристофан иронично је тврдио да је управо Аспазије писао Периклове говоре и усмеравао његову политику као на пример када се Атина умешала у спор између града Само Милето сврстава у корист овог другог.
Након Периклеове смрти, прича се да је управо она изградила политичку каријеру свог новог љубавника Лизикла, обичног трговца стоком који је брзо дошао да игра важну политичку улогу у граду. Аспазија је још једном показала своју оштроумност у политичким односима и утицај који је могла да изврши захваљујући свом говорничком умећу.
Шта знамо о његовим говорима?
Проучавање улоге жена у старој Грчкој значи суочавање са одсуством директних доказа о њиховом раду. Стога смо принуђени да пратимо историју њихових живота скоро увек на основу сведочења других која се понекад могу показати сумњивом поузданошћу.
Језик, говор, је још један облик моћи, један од многих који су нам ускраћени.
-Салија победа-
У примеру реторичког говора који јој се приписује, Аспазија пита војника Ксенофонта и његову жену Филесију да ли би желели да тргују са супружницима својих суседа ако се испостави да су бољи мужеви или жене од њих. Не добијајући никакав одговор, Аспазија их притиска: ако обоје желите да имате најбољег мужа и најбољу могућу жену, то значи да обоје желите да будете најбољи муж и најбоља могућа жена.
Овде јасно видимо задовољство угађања кроз реч. Ова реторичка композиција не изражава логичну истину, већ је говор који одушевљава ухо и позива пар да се посвети заједничком животу. Сличан стил се може наћи у познатом Фунерал Спеецх којим је Перикле харангирао гомили током годишње јавне сахране за погинуле у рату.
Феминистичка фигура
Аспазија из Милета је један од најзначајнијих ликова 5. века пре нове ере. у Грчкој јер се никада није прилагодила традиционалној улози Атињанке које су желеле да буду добре и поштене жене. У друштву у коме је једини задатак жене био да буде сенка свог мужа, њен имиџ је увек био у супротности са сликом њених вршњака.
Утврдио се као водећа личност у културном пејзажу демократске Атине и одиграо важну улогу у еманципацији жене. Предавајући културу младим Атињанима, поставио је основу за њихово будуће учешће у јавном животу града. Такође никада није пропустио да у својим говорима захтева достојанство жене.
Аспазија Милетска представља једно од првих женских гледишта у историје и на историје. То је главно сведочанство другог начина разумевања Периклеове Атине и показује нам да су и тамо неке жене успеле да зараде свој простор.
