Где иду страхови које не именујемо? Где су емоције које смо пустили а да их нисмо дефинисали? Како можемо да излечимо оно што нас боли ако уместо да се суочимо са тим, избегавамо то? Где иду неостварени снови? Оно чему не дамо име престаје да постоји, али то има последице .
Престанак постојања не значи да престаје да боли, само престаје да утиче на свет, али не и на нас. Осјећамо се лоше када не говоримо о томе шта нам смета код других или шта нас љути. Такође се осећамо лоше када је нарушено наше самопоштовање и када останемо без одбране.
Како можемо дефинисати наше страхове ако им не дамо име?
Приручник за преживљавање:
Гутање свог поноса не чини вас дебелим.
То што сте чврсти не чини вас јачим.
Сузе теку али и пуне.
Опраштање те чини сјајним.
Тражење опроштаја чини вас огромним.
Питање те чини мудрим.
Ако останете у недоумици, постајете глупи.
Љубав није за слабе.
Мржња је за слабо срце.
Вољети себе је неопходно.
Битно је бити свој.
-Иван Изкуиердо-
Како оно што не именујемо утиче на нас?
Да ли сте знали да трећина људи који оду код лекара има симптоме који немају медицинско објашњење? Бол не настаје у телу, већ у психе али шта се дешава у овим случајевима? Што боли на исти начин. Нелагодност остаје унутра без могућности да изађе и стога постаје бол и оштећење тела и коже. Све чему не дамо име остаје унутра и престаје да постоји за друге.
Што више времена проводимо сами са својим болом, то више расте у нама и не дозвољавајући му да изађе, повећавају се шансе да се разболимо. Кад видимо али ћутимо; када осећамо, али не делујемо; када покушамо бол али ми то не лечимо. Они су начини да разболимо наше тело и душу; они су начини да се повредимо јер не дајемо име ономе што нас окружује.
Патња у самоћи гори изнутра, из тог разлога нема бољег лека од давања имена ономе што нас убија изнутра нашима страхови и нашим сновима да дамо име ономе што мислимо да је неправедно и када мислимо да смо у стању да управљамо тиме да радимо на томе и суочимо се с тим да буде јачи него зато што је сада попримило облик и слику и ми смо га преузели.
Што дуже патиш у тишини, то си болеснији.
-Пауло Роберто Гаефке-
Зашто није добро потиснути своја осећања?
Оно што не именујемо други не могу разумети а ово спречава да нам се помогне. То је као терет који носимо на својим плећима, а који нико не види и самим тим не можемо да поделимо терет. То је терет који носимо сами и као усамљеници нас мучи и прогања.
Емоције играју важну улогу у људском животу, тако да је управљање њима кључно и за наше ментално и за наше физичко здравље. Према научницима Филипу Голдину и Џејмсу Гросу у а предмет објављено у часопису Биолошка психијатрија емоције имају корелацију у нашем обрасцу мождане активности без обзира да ли су изражене или не. С друге стране, такође су установили да потискивање емоција активира амигдалу и инсулу. Размишљање о свом душевном стању такође помаже у смањењу негативног утицаја на мозак и психу.
Знајући стиснути или штету коју су нам можда нанели. Када идентификујемо емоције које произилазе из ситуације (страх, радост, љутња...) ближе смо томе да се интелигентно носимо са њом.
