Читалац – А воце алта је наслов филма редитеља Стивена Далдрија из 2008. Ово је бриљантна адаптација истоименог дела Бернхарда Шлинка.
Мајсторски су играли Кејт Винслет Ралф Фајнс и Дејвид Крос Читалац предлаже размишљање о неким темама наше новије историје.
Холокауст је инспирисао бројне филмове и романе и још увек је тема о којој се прича и размишља и данас. Филм Читалац – А воце алта не враћа нас директно у време Холокауста, већ у много година касније када су неки од протагониста били суђени и осуђени.
Предложена прича превазилази драму Другог светског рата. Радња прати причу коју живе два лика и пре свега прошлост једног од њих. Кроз поново проживљено сећање од главног јунака филм предлаже причу која је део прошлости. Мајкл Берг је човек који је у младости упознао чудну жену Хану. Између њих се родила посебна романтична веза.
Читалац почиње тако што се одрасли Мајкл присећа младалачких сусрета са овом женом. Жена чије име у почетку није ни знао. Хана је била мрачно мирна и тајанствена баш као и филм што ће дати фундаменталну прекретницу у причи, на крају нам говорећи сасвим другачију причу.
Читалац – Наглас: како се мењају поставка и радња
Причање заплета филма нас нужно води до спојлера током чланка. Сходно томе, саветујемо вам да не наставите ако нисте гледали филм.
Читалац не предлаже линеарну фабулу већ непрестано скаче из садашњости у прошлост. Чини се да Мајкл не може да прихвати своју прошлост, али не може ни да је заборави. Управо оно што се десило и Хани.
Филм нас позива да размислимо о конкретном аспекту: сви имамо прошлост, причу иза себе коју мало ко зна. Наш живот је море тајни, искустава, сензација и ликова који су оставили траг. Колико год се трудили да то заборавимо и изађемо из тога... на крају је немогуће. Јер прошлост је део људи какви смо у садашњем тренутку.
Читалац нуди нам путовање у причу о Мајклу и Хани откривање тајни дубље од ових ликова.
Мајкл и Ханин однос
Хана и Мајкл су се случајно срели 1950-их. Он је био тек тинејџер, а она је била жена дупло старија од њега. Чак и не знајући њихова имена, започињу чудну везу засновану на сексуалном односу и малом разговору. Мајкл је још увек био тинејџер откривши његово тело и никада није био са женом. Хана је диктирала правила током њихових сексуалних сусрета док није додала један услов: Мајкл је морао да јој чита.
Био је студент заинтересован за књижевност па је са собом увек носио уџбеник или књигу из библиотеке. Пажљиво је слушала приче које јој је он читао, али никада није узела књигу у руке. Саучесништво између њих двоје настало је природно иако су се једва познавали. Њихова веза је била тајна: тајно окружење у којем су делили књиге и листове.
Лик двојице протагониста
Заступљена као уздржана жена, Хана има снажан карактер. У стварности, поред разлике у годинама, цео однос изгледа чудан. Лако је разумети Мајкла, али није тако лако разумети Хану. Знамо само њено име.
Филм почиње сексуалним буђењем тинејџера. Преноси ту прву младалачку жељу, откриће тела, први зов љубави... Али то ће на крају разоткрити и ставити два главна лика на суђење у вези са неким питањима из прошлости.
Читалац: срамота
Мораће да прође много година пре него што се животи Мајкла и Хане поново укрсте. Када се то догоди, Мајкл више није онај наивни тинејџер који није тражио ништа осим младог студента права. Од овог тренутка филм мења сценографију, постаје озбиљнији и износи истину на видело. н
Суђење чуварима Холокауста
У другом делу Читалац води нас на судове где су у току суђења женама које су радиле као старатељице у концентрационим логорима. Мајкл присуствује суђењима са својим колегама из разреда и универзитетским професорима, док Хана учествује као оптужена.
За разлику од осталих оптужених, Хана не покушава да се брани. Он даје осећај да не разуме тежину ситуације са којом се суочава. У Мајкловој глави се намеће неколико питања: да ли он заиста познаје жену коју посматра у судници? Како је могуће да он не показује знаке покајања? Мајкл коначно схвата Ханину велику тајну: она је неписмена.
Ханнин срамота је огромна до те мере да не говори истину чак ни да би избегла затвор. Хана је изградила слику о себи оклоп који показује свет и под којим крије своју тајну.
Остале оптужене ће учинити све да избегну одлазак у затвор и да кривицу свале на другу особу. Стога одлучују да умешају Хану у израду рукописа који је оптужује да је првенствено одговорна. Али нико не зна да он то није могао написати јер је неписмен. Упркос томе, када од ње траже калиграфски доказ, она одбија и признаје да је аутор.
Психолошки аспект Ханиног стида
Како је могуће да се Хана толико стиди свог неписменост али не због њене прошлости као старатеља у концентрационим логорима ? Не пориче своју умешаност у нацизам, али није у стању да препозна своју неписменост чак ни када то постане једина могућност да се спасе из затвора.
У исто време, Мајкл настоји да разуме Хану и открије ко је она заиста. Екран нам преноси бесконачан број емоција и у свакој сцени могуће је поистоветити се са Ханом која је приморана да се суочи са својим највећим страхом. Али и са Мајклом који је открио да га није користио само да му чита књиге, већ је то исто чинио и са младим Јеврејкама.
Данас се не устручавамо да осуђујемо оне који су учествовали у оваквим злочинима, али ово уверење, иако исправно, наводи нас да заборавимо другу страну медаље.
Хана је била неписмена, живела је сама и сигурно је знала да никада неће моћи да приступи многим пословима. Нацизам је за њу представљао обећање радног просперитета, а рад као чувар дао јој је својеврсни статус.
Али нису само неписмени били заведени идејама нацизма. Неки песници попут Езра Паунда су се дубоко дивили Хитлеру и Мусолинију до те мере да је сарађивао у пропаганди преселивши се у Италију.
Читалац и завршна размишљања
Вежба коју је предложио Читалац упућује нас на филозофију Хане Арент која то наводи многи нацисти су били нормални људи жртве свог времена и околности. У филму Хана брани свој рад и своје дужности.
Он наводи да је једноставно слушао наређења и извршавао своју дужност не размишљајући о својим поступцима. Читалац излаже веома сложену тему којом се тешко обрађује и промишљање прошлости ових ликова. Али то нас такође наводи на размишљање о природи једног од најокрутнијих злочина човечанства.
Друштва мисле да се понашају у складу са нечим што се зове морал, али то не чине.
– Читалац –
