Изгледа да је објављивање књиге Жене које трче с вуковима Кларисе Пинколе инаугурисало нови архетип жене: онај вучице.
Основна премиса ове књиге је да свака жена у себи носи дивљи дух, дух вучице. У њему се налази витална и моћна енергија која спонтаност чини својим природним начином постојања. Ова женствена животиња је такође свирепа и зна како да се заштити од предатора и превазилази недостатак искуства и наивност. Вучица поседује снагу и зна како да је изнесе када је дуже време успавана.
Вољети задовољство
-Клариса Пинкола-
Вук је био стигматизована и понекад презрена животиња. Његова дивља страна није чиста жестина. Она зна како да буде матријарх чопора и како да води своју групу. Оно је у стању да постане вођа за друге без страха и комплекса. Она учи из искуства и зна како да се брине о себи.
Вук и модерне жене
Чак и ако је модерна жена постигла огромне циљеве и позиције моћи, она је још увек веома далеко од своје суштине дивљег вука.
Бити жена је привилегија. Међутим, култура је ову стварност врло често закопавала од стране самих жена.
У зору човечанства вук је заиста заузео њено место. Данас је, напротив, све женско обезвређено. Многе жене покушавају да следе пут аутономија дуж стазе коју трасирају мушкарци. Дивља вучица није вучица: она је дивља и одлучна животиња која цени женственост која је карактерише.
Посебно вучица не прихвата превласт других над својим телом. Плешите сами или у пратњи. Загрљај и подршка. Она је весела и повезује се са својим жељама и инстинктима. Не дозвољава никоме да јој каже колико треба да тежи када има децу или како треба да се понаша да јој се аплаудира.
Изазов вучице
Временом је култура наметнула прототипове као што су добра жена и лоша жена. Први је угледан, аутентичан скуп врлина по суду многих. Лоша жена, с друге стране, угрожава стабилност јер предлаже новост. У многим друштвима ове жене имају надимак проститутке, али и вукове. Они су ти који изазивају дискусију и скандализирају.
Рим, који је био престоница света, основали су Ромул и Темо, двоје напуштене деце која су преживела да их је дојила вучица. У класичном Риму, проститутке нису биле жене које су нудиле сек највишој понуди.
Биле су то образоване жене које су познавале политику, астрологију, математику и многе друге дисциплине. Нису нудили само секс, већ потпуно дружење. Били су вешти говорници. Концепт је био сличан јапанској гејши.
Вук не пита и нуди. Он не тражи, он даје. Ипак, не може се укротити. Ако се овако понаша, осећа се моћно, а не покорно. Он зна да може отићи у било које време, а да није изабрао одредиште пре поласка. Она зна да припада себи, због чега може да се поклони другима. Она се не плаши јер је слободна. Не плаши се патње јер зна да је јак.
Вук је велики пријатељу лојални и заштитнички. Такође је веома духован: свој живот усмерава ка универзалним вредностима, а не ка месечним циљевима. Воли уметност јер је то најбољи начин за слободно изражавање. Волите себе без падања у нарцизам или егоизам. И још тога: дивљи вук живи у свакој жени. Само треба имати храбрости да га пробудите.
Слике љубазношћу Луци Цампбелл
