Маргарет Флои Васхбурн била је сјајан студент и претеча свог времена. Њен љубазан карактер и упорност донели су јој пријатељство и поштовање многих колега психолога упркос томе што јој је забрањено да похађа универзитет. Заувек ће остати упамћена као прва жена која је докторирала психологију.
Када помислимо на пионире психологије, на памет нам падају имена Сигмунда Фројда Пијажеа Јунга. . Ово су свакако веома значајни аутори, али који су, заједно са многим другима, често засјенили многе пионире у историји психологије, остављајући их у сенци. То је случај Маргарет Флои Васхбурн .
У колективној машти има их много предрасуде који се односи на најутицајније личности из области психологије . Као иу многим другим областима, занемарујемо фундаменталну улогу жене, истраживања која су спровели и добијене позитивне резултате. Њихове приче и открића затамњују приче мушкараца, па их није увек лако извући из сенке историје.
Психологија, као и друге студијске дисциплине, данас може да рачуна на ваљан допринос многих научница. Међутим, временом су жене морале да се боре да превазиђу велике баријере како би њихово интелектуално достојанство било препознато у рангу са њиховим мушким колегама. уместо да им помогну, они су истрајали да покажу своју физичку, моралну и друштвену неспособност у свету науке .
Јасан пример је Маргарет Флој Вошбурн. Није примљена на Универзитет Колумбија управо зато што је морала да савлада разне препреке да би се бавила професијом психолога у академском свету и била је искључена из научних друштава попут оног експерименталиста на челу са Тиченером.
Све до дубоко у 20. век тхе жене нису били примљени на универзитет и нису могли да се баве ни професијама које захтевају квалификације . Овоме морамо додати сва времена у којима су историја, достигнућа или доприноси жена били избрисани.
Мушко противљење женској независности је можда интересантније од саме интелигенције.
Вирџинија Вулф
Маргарет Флој Вошбурн прича о личном превазилажењу
Маргарет Флој Вошбурн рођена је 1871. године у Њујорку. Била је једино дете. Прилично је често мењао пребивалиште јер му је отац био пастор Англиканске цркве и додељене су му различите парохије.
Била је сјајан ученик и одлучио је да студира психологије на Универзитету Колумбија (Њујорк) са професором Џејмсом Мекином Кетелом сматра једним од најзначајнијих психолога касног 19. и почетка 20. века. Представник америчке школе психологије, допринео је да се психологија до тада сматра псеудонауком да поузданост.
Међутим, Колумбија универзитет није примао жене, па је Вошбурн могао да присуствује предавањима само као ревизор. Када је Кетел приметио интересовање ученика, гурнуо ју је да уђе на Универзитет Корнел где је имала среће да рад под Тиченеровим туторством.
Завршила је експерименталну студију о методи еквиваленције у тактилној перцепцији чиме је стекла звање магистра . Докторску тезу развио је о утицају визуелних слика на просуђивање тактилне удаљености и правца. Рад је послао сам Тиченер и објавио га у часопису Филозофске студије (1895). Маргарет Флој Вошбурн била је прва жена која је докторирала психологију.
Године 1908. Маргарет Флои Васхбурн објавила је своју најважнију и најпознатију књигу Животињски ум: уџбеник компаративне психологије који садржи његова експериментална истраживања о психологија животиња . У тексту се испитује широк спектар активности почев од чула и перцепције. Васхбурн је стекла подршку и признање у свом раду али морала је да игнорише и изгледа као да је равнодушна према сексистичкој дискриминацији чија је жртва била .
Захваљујући свом сусретљивом карактеру, била је једна од првих жена које су примљене у клуб експерименталиста након 25 година искључења жена и након смрти Тиченера, оснивача.
Живот др Вошбурна је несумњиво узбудљив. Реч је о жени која се до краја борила да оствари циљеве које је себи поставила. Чак и ако су колеге препознале његове заслуге историје још му није придао значај и друштвено достојанство које заслужује .
Свако ко познаје мало историју зна да би напредак био немогућ без женске фигуре.
Карл Марк
