
Можда сте себи поставили и ово питање: да ли је депресија наследна? То је у ствари један од најчешћих поремећаја расположења у свету и један од најлеченијих у психолошким и психијатријским областима. Може утицати на било коју старосну групу са разликама у симптомима на основу фазе развоја.
Код деце, соматски симптоми су чешћи него код одраслих, где су когнитивни проблеми и проблеми расположења чешћи. Овај поремећај укључује неколико промена које утичу на све области живота субјекта . Генерално, они се састоје од:
- Расположење или емоционалне промене као што су дубока туга, осећај очаја, недостатак интересовања за активности које су се раније сматрале занимљивим, итд.
- Поремећаји понашања као што су психомоторна успореност, смањење и погоршање активности на свим нивоима (социјални учинак, брига о себи, итд.) Пасивност и избегавање.
У наредним редовима покушаћемо да одговоримо на почетно питање: Да ли је депресија наследна?
Да ли је депресија наследна?
Узроци депресије су проучавани и настављају се проучавати како би се побољшала ефикасност третмана за њено лечење.
Једно од питања које себи најчешће постављамо јесте да ли је овај поремећај наследан . Па, бројне студије наводе да као и многе друге болести, депресија има генетску компоненту.
Приликом узимања анамнезе пацијента често налазимо да у значајном проценту случајева депресије постоје породични преседани, било да се ради о депресији или другим врстама менталних поремећаја. Међутим, само ово није довољно да се утврди да је болест наследна јер постоје и други важни фактори који је могу покренути. Ови фактори се састоје од друштвених и психолошких виталних догађаја субјекта.
Неки људи такође имају већу тенденцију развоја депресије у којој ће се конвергирати наведени фактори, сваки у својој мери. Што сте рањивији, већа је вероватноћа да ћете развити овај поремећај.
Истраживања настављају да проучавају генетику
По некима студије о генетској компоненти Чини се да је и низ гена укључен у депресију под утицајем деловања фактора средине .
У депресијама тзв ендогена односно оних код којих је након евалуације предмета могуће утврдити да утицај спољашњих фактора није одлучујући; другим речима, у случајевима када је депресија последица унутрашњих и органских узрока функционисања мозга, наследна компонента се може боље анализирати.
Ако особа има породичну историју депресије, можда је у игри генетски фактор али то не би било одлучујуће.

У случају депресије, физиолошко функционисање мозга представља промене у неким од њих неуротрансмитери одговоран за регулисање емоција. Али зашто
Студије у овом погледу тврде да поређење између опште популације и људи са историјом депресије међу рођацима у првом степену омогућава нам да приметимо већу преваленцију поремећаја код потоњих.
Што се тиче неуротрансмитера укључених у депресију, ако се ови промене, може се десити да људи јесу већа је вероватноћа да ће негативно тумачити догађаје који се дешавају око њих па чак и слику о себи.
Животна средина је кључни фактор
Депресија може бити и наследна, али се мора узети у обзир и начин размишљања и интерпретације догађаја уверења а обрасци (нас самих и света уопште) се уче.
Окружење у којем растемо и образујемо се директно утиче на нашу визију света . На пример, ако једна од референтних фигура као што су отац или мајка има тенденцију да гледа на живот на негативан начин и изражава негативне вербалне манифестације и ставове или понашања, дете ће највероватније одрасти навикавајући се на њих и усвајајући исти приступ околини. Због тога ће бити склонији депресији.

Дакле, да ли је депресија наследна?
Наслеђе је један од фактора између осталих, није једини нити одлучујући. Интеракција више фактора, као што смо видели, одредила би овај сложени поремећај.
Стресни животни догађаји као нпр смрт вољене особе губитак раста или развода у опште велике промене итд. додатни су фактори ризика који могу допринети развоју депресије.
Студије показују да горе наведени фактори могу повећати генетски ризик особе. Интеракција свих фактора је стога у основи депресије.
Истраживачи су спровели студијама о породицама браће и сестара близанаца и усвојених чланова
Данас сви резултати доводе до истих закључака и оно што се чини научно вероватнијим је да депресија није нужно наследна иако генетско оптерећење има проценат утицаја који треба узети у обзир.
Код менталних поремећаја вишеструки фактори етиологије и узрочности морају се увек узети у обзир који одређују порекло болести. Ово је веома важно и неопходно за лечење, као и за интервенцију на факторима који чине проблем постојаним.