Емоционално образовање је одговор на друштвене захтеве који су донекле занемарени у обичним наставним плановима и програмима. Међу овим потребама издвајају се анксиозност, стрес, депресија, насиље, употреба дрога, самоубиство, ризично понашање итд. Све је то углавном последица емоционалне неписмености.
Емоционално образовање има за циљ да развије емоционалне вештине. Под емоционалним вештинама подразумевамо скуп знања, вештина, способности и ставова неопходних да се освести, освести, адекватно изрази и контролише своје емоције.
Емоционалне вештине
Међу емоционалним вештинама налазимо свесност и контрола емоција емоционална независност, социјалне вештине, способност преживљавања и благостање.
Развој од емоционалне вештине Због тога је потребна стална пракса емоционално образовање почиње у првим годинама живота и мора бити присутно током целог животног циклуса.
Стога би требало да буде присутан међу школским дисциплинама у вртићу, основним школама, средњим школама у породици као део обуке одраслих у социо-заједничким средствима у организацијама међу старијим особама итд. (Бискуерра 2011).
Емоција не изазива бол. Отпор или потискивање емоције, с друге стране, изазива бол.
-Фредерик Додсон-
Да ли је емоционално образовање у школи неопходно?
Аутор књиге Емоционална интелигенција (1995) и суоснивач ЦАСЕЛ-а Даниел Големан један је од најауторитативнијих гласова у области емоционалног васпитања. То јасно даје до знања да је неопходно научите да контролишете емоције, посебно оне стресне и онеспособљавајуће.
Увек корачамо по терену емоција чак и ако често нисмо у стању да идентификујемо којим се плочицама крећемо. На све што учимо утиче наше емоционално стање.
Од рођења живимо са емоцијама и оне играју важну улогу у изградњи наше личности и у друштвеној интеракцији. Емоције доживљавамо у било ком простору и времену са породицом са пријатељима са нашим познаницима са нашим вршњацима у школи са нашим наставницима итд.
Школа је контекст учења и искустава у којима се развијају емоције. Образовање значи промовисање интегралног развоја, развијање когнитивних, физичких, језичких, моралних, али и афективних и емоционалних способности (Цасса 2005). Садржаји емоционалног васпитања на којима се може радити у школи су следећи:
- Емоционална свест. Будите свесни свог стања ума и знају како да то изразе вербалним и/или невербалним језиком. Истовремено, умети да препознају осећања и емоције других
- Управљање емоцијама. Способност да регулишете непријатне импулсе и емоције, толеришете фрустрацију и умете да сачекате задовољство.
Веома је важно схватити да емоционална интелигенција није супротна интелигенцији, то није тријумф срца над главом: то је пресек то двоје.
-Давид Царусо-
Емоционално образовање за добробит
Добробит Има личну и друштвену димензију а рад на овој димензији ће нам помоћи да превазиђемо кратковидост индивидуалног благостања. Ово ће нас водити ка потпуном развоју према нашим организацијама. Циљ је друштвено благостање у интеракцији и лично благостање (Бискуерра 2011).
Најновија истраживања су допринела доказивању позитивних ефеката емоционалног образовања. Општи закључак је да систематско развијање програма емоционалног образовања који обједињују минимум критеријума квалитета и времена посвећености има значајан утицај на интегрисани развој ученика.
Мора се имати на уму да су емоционалне вештине међу најтежим за стицање. У једном термину, сваки ученик може научити да решава проблеме квадратне једначине.
Међутим да би се контрола импулсивности аутоматски стимуланс у љутим ситуацијама (и спречавање насиља) захтева године обуке. Ово је један од изазова емоционалног образовања: посветити му потребан простор.
Могло би бити од велике помоћи да се током курса током неколико година одржавате недељне сесије од 45 до 60 минута (Бискуерра 2011).
Промените ниво пажње и променићете своје емоције. Промените своје емоције и ваша пажња ће се усмерити на друго место.
-Фредерик Додсон-
