Сваку деценију нашег живота карактеришу промене: нове навике, нова искуства али и нове препреке и циљеви које треба постићи. 30-годишњи притисак познатији као Тридесетогодишња криза је феномен који изазива сумње и помешана осећања којима се нужно мора позабавити.
Сви су бар једном чули за чувену 40-годишњу кризу, познату и као 'криза средњих година' (израз је сковао психолог Дејвид Левинсон шездесетих година прошлог века да би дао име вртлогу сензација и егзистенцијалних сумњи типичних за овај животни тренутак). Касније је постојање ове кризе подржао и психоаналитичар Ериксон, наводећи да је то тренутак у коме појединац прави својеврсни осврт на живот који је проживео до тог тренутка.
Иако је током година неколико стручњака изнело опречна мишљења о правим разлозима који изазивају Криза од 30 година једино је извесно да то је универзално признат феномен.
Шта је 30-годишња криза?
Немогуће је порећи стрес који нас погађа у 30-им годинама. У овом конкретном тренутку живота покреће се механизам, подстакнут друштвеним очекивањима фрустрација и осећањем да морамо да преузмемо контролу над својим животом, али много пута нисмо у могућности.
Осећамо се растрзани између тражења
Када смо достигли праг од 30 година, схватамо да су сва очекивања која смо имали у вези са овим животним периодом била ништа друго до утопија. Иста очекивања која су други пројектовали на нас и која за друге тридесетогодишњаке изгледају као реалност.
И овде почињемо да гледамо на животе наших вршњака да правимо поређења и да се осећамо још више фрустрирано јер нисмо успели да постигнемо себе и могућности да спречимо штету чине нам се никаквима.
Велике стрепње тридесетогодишњака
У овом конкретном тренутку живота тежимо да проценимо различите аспекте нашег постојања. Негативан исход ових процена може изазвати фрустрацију анксиозност па чак и депресивна стања.
Пронађите партнера и засните породицу
Ериксон наглашава важност интимних односа у 30-им годинама. Ово одговара на потребу (типична за овај тренутак живота) да створити блиске односе засноване на поверењу и реципроцитету као извору благостања.
На трагу онога што је Ериксон рекао и размишљања о очекивањима данашњег друштва, чини се да је 30 година у којој сваки појединац треба да има партнера, породицу и планове за будућност... укратко, нешто стабилно и сигурно. Непостојање стабилног партнера за многе људе постаје кључна тачка злогласног криза од 30 година.
Имајте посао и сопствену независност
Учимо, посвећујемо се ономе за шта смо страствени, трудимо се да нађемо било који посао који има неку сродност са професијом којом желимо да се бавимо... Али у једном тренутку престајемо да тражимо оно што нам се допада и прилагођавамо се ономе што нам се предлаже или чак тражимо било коју опцију да се прилагодимо.
Можда смо се посветили више послова истовремено или смо постали предузетници. Поента је да не знамо да ли је за то крива економска криза, лош избор или лоша срећа, али још нисмо успели да остваримо економску независност, а чини се да је дошло време да сами себи направимо живот.
Редефинисање приоритета
Ово је време када је неизбежно наше приоритет мењају се. Иако постоје периоди у којима су приоритети добро дефинисани (на пример током адолесценције када се чини да су наши пријатељи, прве љубави, спорт и друга интересовања апсолутни приоритети) како време пролази Приоритети се мењају и постају индивидуалнији и везани за околности у којима живимо. То нас наводи да се дистанцирамо од неких људи који су нам до тог тренутка били блиски.
Промене програма
Слободно време почиње да понестаје, а обавезе се драстично повећавају, па је неопходно све пажљиво планирати. Радије планирамо унапред и предлози у последњем тренутку почињу да нас нервирају. Уобичајено је да осећамо празнину када схватимо да немамо контролу над таквим променама. Када не можемо нешто да урадимо због ових осећања, осећамо се друштвено фрустрирано.
Како управљати кризом од 30 година?
Ево неколико савета које треба имати на уму када се осећате преплављени кризом 30.
Гледајте из праве перспективе
Једна од тајни да ово доба не буде период емоционална рањивост
То не значи да би сви требали нужно улази у кризу око 30. године.
Свако има своје циљеве
Није битно да ли комшија мисли да смо пропустили воз... увек смо на време да стигнемо на авион. Људи увек морају да причају, питају, инсинуирају, сумњају... Али људи су људи и ми смо ми. Са собом ћемо проводити 24 сата дневно сваки дан нашег живота.
Морамо покушати да испунимо наша очекивања. Криза од 30 година неће трајати цео живот... Или можда хоће. То зависи само од нас На нама је да поставимо своје циљеве на основу наших потреба.
Све има разлог
Упркос труду, вољи и труду, много је ствари које су ван наше контроле. Има веома високих зидова без степеница, али се ипак вреди попети што даље да бисмо схватили да нас нешто дивно чека одмах иза.
Свака фаза живота претпоставља раст. Алберт Ајнштајн је рекао да да бисте сваког дана научили важне лекције у животу морате превазићи страх и ми сигурно нећемо бити ти који ће му противречити.
Прилагодите се променама
Се и промене у свету око нас они нас узнемиравају, можда је дошло време да променимо себе. како? Замена притужби предлозима, жаљења потрагом за мотивацијом. Можда је дошло време да размотримо своје приоритете, пронађемо нешто за шта смо страствени, упознамо нове људе или једноставно променимо окружење. Снага за успех је у нама.
Укратко, морамо научити да ценимо оно што имамо јер ће нам то омогућити да идемо напред. Већину времена, здравље је довољно да се крене у откривање себе или ка циљу или ставу. Доживети чак и своје успехе као кризу је лична ствар. Зашто Али иза 30-годишње кризе и даље постоје аутономни људи и за сваког од нас постоје хиљаде могућности . Само изаберите прави.
