
Суочавање са смрћу вашег љубимца искуство је кроз које прођу сви љубитељи животиња пре или касније у животу . И
Као што осећате бол због губитка некога То је зато што се на животиње гледа као на део породице и због тога се веза између људи и кућних љубимаца значајно повећава (Фиелд Гависх Орсини суочите се са смрћу вашег љубимца .
А када сам схватио да се неће вратити схватио сам да ме дисање боли.
Ко не прихвата патњу, патиће цео живот
Тхелма Дуффеи (2005) професор на Универзитету Тексас у Сан Антонију уверава да се губитак кућног љубимца генерално доживљава као болно искуство. Овој патњи морамо додати и културне табуе повезана са жаловањем због губитка нашег љубимца. Овај бол обично не разуме већина становништва и то изазива већи стрес.

Док многи људи стварају кравате са својим кућним љубимцима други не развијају такву наклоност због чега нису способни да цене односе између људи и животиња. Они који не разумеју овај однос имају тенденцију да потцене губитак и чак дају коментаре као да је само пас усвојио другог, да ли сте тако тужни због животиње? итд.
Губитак кућног љубимца може бити један од најтежих тренутака у животу особе иако на друштвеном нивоу емоционални утицај овог губитка није стављен на исти ниво као онај који је доживео нестанак људског бића. Према студији Одељења за науку о животињама Универзитета на Хавајима (Сједињене Америчке Државе) Највише пати 30% шефова док за 12% представља трауматски догађај.
Растанак када волиш не боли, сви тренуци који ће нестати са тим збогом боле.
Како се носити са смрћу вашег љубимца?
Жаловање за животињом се састоји од четири фазе исте оне које осећамо када неко нама драг умре:
Преболети то није заборавити преболети то је схватити да га више неће бити, али да те је једном усрећило.

Не плачи јер је готово, него се смеј јер је постојало
Као и у многим ситуацијама, свако се суочава са својом смрћу љубимац другачије. Није нам свима потребно исто време да се опоравимо од туге .
Неки се определе да усвоје још једног четвороножног сапутника, други да никада више немају другу животињу... Ипак, не треба да се осећамо кривим ако одлучимо да дочекамо још једног љубимца јер