Атеизам је порицање постојања Бога или божанског бића . Звучи лако, зар не? Ако мислите да се питање своди на разлику између атеиста и верника, размислите поново.
Ова хетерогеност би могла да зависи од страха сваког атеисте да усвоји исто понашање као верници. Иако може изгледати увредљиво, то је пре одбацивање било каквог догматског или екстремног става.
Међутим, атеизму је тешко да поприми маску религиозног фундаментализма каквог познајемо. Генерално, борба атеизма прати идеју секуларног друштва у којем је религија има исту вредност као веровање у Деда Мраза.
Другим речима веровање без научне основе али које не сме да поприми негативну вредност ако се разуме шта је то: веровање. Секуларна држава је она у којој је писање и поређења дозвољени без увредљивости. У конфесионалном или религиозном друштву, међутим, може бити ризично чак и написати овај чланак.
Бројне нијансе атеизма
Филозофи воле Антони Флев и Мајкл Мартин разликују позитиван (јаки) атеизам и негативан (слаби) атеизам. Први свесно наводи да Бог не постоји; друго не потврђује одсуство бога већ је пре стање неверовања.
Позитивни атеизам је општи термин који се користи за описивање атеиста који држе премису да Бог не постоји као истина . Другим речима, позитивни атеиста брине о томе да изјаву да Бог не постоји пропрати доказом. Негативни атеиста тврди да не верује у то, али не намерава да оповргне супротно.
Агностицизам са друге стране каже да није могуће знати да ли Бог постоји или не, јер немамо потребно знање да потврдимо једно или друго. Неки мисле да је агностик кукавички атеиста.
Не можемо подржати идеју да човек поседује неопходне рационалне ресурсе да разликује Бога од имагинарног света као што су виле или сирене. Истовремено, не можемо чврсто порећи да Бог не постоји у стварном и објективном свету.
Разлика између различитих значења омогућава нам да боље разумемо разлоге који управљају различитим нијансама атеизма. Међутим, сваки аргумент може послужити да оправда један облик атеизма, а не други. У свету има до милијарду атеиста иако друштвена стигма, политички притисци и нетолеранција отежавају прецизну процену.
Разлози за атеизам
Оправдавање атеизма стога може пратити више од једног пута. Постоје бескрајни спорови око информација које су нам доступне и како их треба тумачити. Да не помињемо шире мета-епистемолошке бриге о улози аргумената, расуђивања, веровања и религиозности у људском животу.
Атеиста често не само да тврди да је чињеница да Бог не постоји поткријепљена доказима, већ брани потребу да се наша вјеровања заснивамо на доказима.
Атеисти су увек подржавали ирационалност верског обожавања односно веровање у постојање натприродног бића јер нема доказа за супротно. Нити бисмо сматрали да је особа која верује да има рак разумна јер нема доказа за супротно.
Да ли је дебата о Богу логична?
- Постоје бројне позиције атеизма; на пример скуп од одбици познате и као вежбе из дедуктивне атеологије са циљем да се закључи да је постојање Бога немогуће.
- Још једна велика група важних и одлучних аргумената може се окупити под називом индуктивна атеологија. Ове пробабилистичке идеје позивају се на разматрања о природном свету као што је патња широко распрострањена или открића биологије или космологије.
- Напротив индуктивне и дедуктивне методе треба сматрати когнитивистичким јер прихватају да изјаве о Богу имају значајан садржај и да се могу утврдити да су истините или лажне.
Закључци
Питања о постојању Бога се стога протежу на питања биологије, физике, метафизике, филозофије науке, етике, филозофије језика и епистемологија . Разумност атеизма углавном зависи од адекватности целог концептуалног и експланаторног описа света.
На личном нивоу верујем да Бог може попримити различита значења за сваког од нас. Не занима ме идеја о Бог религија јер у мом унутрашњем свету то не решава моје егзистенцијалне проблеме.
Ово је пре свега лична и субјективна одлука. У сваком напредном друштву обе позиције могу коегзистирати поштујући свачије просторе.
Популар Постс
