Три постера у Ебингу у Мисурију позива нас на дубоко размишљање о бесу и очају садржаним у болу. А бол је од мајке Милдред Хејз која користи три постера у свом граду да осуди пасивност полиције након силовања и убиства своје ћерке. Међутим, далеко од емпатичног одговора суграђана, ова порука је примљена са великом нелагодношћу.
Већ током чувене Оскаровске вечери Холивудске академије филмске уметности и науке многима је већ било јасно да упркос бројним наградама и признањима која су већ добијена Три постера у Ебингу у Мисурију Не би освојио награду за најбољи филм.
Кроз љубав долази смирење и кроз смирење долази мисао. А понекад требаш да схватиш ствари Џејсоне. То је све што ти треба. Не треба ти чак ни пиштољ. И дефинитивно вам не треба мржња. Јер мржња никада ништа не решава осим смиреношћу. Пробај. Пробајте само за промену.
-Вилоуби Три постера у Ебингу у Мисурију –
Ако су ова три црвена постера које је у малом граду поставила очајна мајка оставила траг у заједници филм није био изузетак и са истом нелагодношћу су га дочекали различити сегменти америчке популације . За почетак, радња је смештена у град у Мисурију у срцу Сједињених Држава, суптилна и ненасумична метафора.
Налазимо се на очигледно нормалној територији где откривамо да се правда избегава и да насиље представља језик који може да модификује скоро сваки простор . Видимо то у оним полицајцима који се не устручавају да прибегну тортури, видимо то у родним разликама у пасивности неких грађана који се одлуче да скрену на другу страну и у оном црном хумору у који сви ликови доносе своје ране трауме у којима је гнев понекад и једини канал искупљења.
Три постера у Ебингу у Мисурију није лак за варење, то је љути и огорчени портрет жене коју тражи правда . И то је и много више јер као и у свакој бајци (макар и киселој и горкој) сведоци смо коначног преображаја . Јер нада је та нијанса која увек мора постојати и у најнеповољнијим и очајничким ситуацијама.
Три постера у Ебингу у Мисурију одраз гнева садржаног у болу
Мало ствари може бити разорније од губитка детета . Међутим, патња је још озбиљнија ако се губитак догоди након насилне смрти или убиства силовање . Сви знамо неке случајеве и можда нам из тог разлога није тешко да се ставимо у кожу Мидред Хејз, жене сумњичавог и љутитог израза лица која још увек чека одговоре 7 месеци након трагичног губитка ћерке тинејџерке.
На почетку овај лик би несумњиво требало да нам изазове извесну нелагоду због свог понашања : непредвидив је, дијалози му преплављују одбојност и презир, заправо се не устручава да више пута употреби насиље. Али Милдред Хаиес је покретачка снага емоционалне филма и немогуће је не саосећати са њом, неизбежно је не разумети разлог иза сваког њеног геста, сваког покрета, сваке акције, понекад обележене екстремним насиљем.
Ово је лик који одлично игра Френсис Мекдорманд која користи бес као одговор на беспомоћност и рањивост. У извесном смислу он је отелотворење тог беса који долази из љубави и који не може ништа осим да виче, чинећи његов очај видљивим кроз три постера који чекају да се појаве неки резултати.
Љубав која нас трансформише
Директор оф Три постера у Ебингу у Мисурију Мартин Мекдона је критикован што је англо-ирски писац који је желео да прикаже портрет Америке вођен једноставним клишеом: расизам хомофобија незнање нефункционалне породице насилни полицајци популација без циљева у животу сексуално насиље мачизам …
Заустављање на површности обичне критике те непријатне типологије људи који насељавају многе регионе у Сједињеним Државама било би једнако пропуштању аутентичне величине садржане у Три постера у Ебингу у Мисурију . Сваки лик показује једнаке делове исту способност да се понаша насилно и са најнеописивом добротом. Они људи које смо хтели да мрзимо на почетку филма беже из кутије у коју смо их ставили, збуњују нас и трансформишу се пред нашим очима у нешто ново и пуну наде.
Психолошка виртуозност филма је огромна јер упркос суровости заплета са мајком која осуђује пасивност полиције пред случајем своје ћерке, има места за комедију за пријатељство а пре свега за самоуверено писмо које говори о љубави. И то мења све.
То је мешавина између апсурдног и трансцендентног која доводи до резултата у коме су емоције увек прави протагонисти дају прави смисао чудном окружењу у којем нас ликови, упркос томе што увек имају екстремно понашање, очаравају.
Мада Три постера у Ебингу у Мисурију Није заснована на истинитој причи, њена радња нам је нажалост позната. То је симболика и катарза свих оних који су изгубили своју децу и који су и данас без одговора који живе у празнини и тишини друштва које их је већ заборавило. Ти плакати на периферији су наша савест, многима незгодни, а другима једини ресурс.
