Двадесет година након његове дистрибуције Труманов шоу (1998 Петер Веир) наставља да буде референтна тачка за бављење темама везаним за филозофију и психологију. Користећи се медија и симболика филма
Свест и свест: саткани истом нити
Да бисмо разумели шта је буђење свести, важно је разјаснити разлику између свести и свести. Званична дефиниција свести је сопствена ментална активност појединца која му омогућава да се осећа присутним у свету и стварности. тамо свесност уместо тога то је психолошки чин кроз који субјект опажа себе у свету. До буђења свести долази када појединац није само свестан свог постојања у свету свог постојања већ да је неко у односу на њега.
Може се тумачити и као свест о сопственој трансценденцији. Представља тренутак када се у нама упали светлост чинећи да посумњамо у све у шта смо одувек веровали. У том тренутку можемо бирати да ли да се задовољимо оним што већ знамо или да превазиђемо своје страхове и несигурности и изађемо из пећине.
Мит о пећини
Алегорија пећине је дело грчког филозофа Платона (427-347 п.н.е.) и симбол је људског знања. Према овом миту човек не би био ништа друго до затвореник у пећини а свет какав он познаје само је одраз или пројекција стварности. Права стварност је ван пећине, тешко је замислити ако никада нисмо изашли из пећине и навикли смо да живимо и радимо у некој врсти њене сенке или одраза. У том смислу нисмо свесни постојања стварности или јесмо, али је се плашимо.
Али шта пећина представља у свакодневном животу? То може бити породица, дом или окружење у којем смо одрасли. И
На основу наше сталне потраге за сигурношћу, тежимо да прихватимо идеје и вредности људи које волимо. У овом смислу ни компанија ни тхе породица уче нас да видимо (иако можемо да посматрамо). Они нам не помажу да развијемо критичко гледиште о стварима. Мало деце има срећу да одраста у окружењу које их тера да анализирају, упоређују и развијају сопствено мишљење, као и да практикују самосвест.
Буђење свести у Труманова емисија
Главни лик филма Труманова емисија Труман је човек који никада у животу није имао прилику да одлучује о било чему. Од рођења га је усвојио телевизијски програм чији је он сам протагониста и сваки његов избор (веридба, женидба, куповина куће, рад...) није направио он, већ га води креатор програма који је у овом случају изједначен са богом.
Труман живи срећно и несвестан свега овога у некаквој куполи изграђеној да личи на град. Чак и када посумња у нешто или сумња, још увек није у стању да напусти свет у коме је приморан да живи јер детињство (на пример страх од мора повезан са траумом губитка оца). Међутим, долази тренутак када Труман мора изазвати сумње јер његов свет више није исти као пре.
У стварности, сви смо ми Труман. Једина шанса коју имамо да будемо аутентични је да нам се пробуди савест и да та искра букне негде у нашем егу. И јесте само наша воља која нам може дозволити да превазиђемо страх од онога што нас чека .
Најчистији чин слободе који постоји је мишљење
Труманова емисија зона удобности т и од нашег животне средине подстакнут сензацијом да удаљавањем ћемо моћи јасније да видимо ствари … И онда се запитамо: Шта желим да радим са својим животом? Да ли су ми моје сигурности довољне? шта ја заиста верујем? Шта је моја истина?
Наши одговори морају имати већи значај од одговора других јер их диктира наше Ја; прави одговори су они који су направљени посебно за нас и ни за кога другог. Лако је помислити да нисмо слободни јер нас везује хиљаду обавеза као што су породица, учење, посао; али истина је да најистинитији и најприступачнији чин слободе је мишљење.
Када одлучимо да се склонимо у своју сигурност у сенци онога што смо научени, спречавамо наш его да напредује. Уместо тога, када превазиђемо страх од непознатог и одговарајућег знања, крећемо на пут стицања принципа, вредности и идеја које су наше, здраве и аутентичне, мање дисонантне. Запамтимо то превазилажење наших граница може нас само довести до тога да будемо слободнији и да то учинимо неопходни састојци су свест и тест храбрости .
