
Концепт емоционалне интелигенције сковали су 1990. Саловеј и Мајер, иако је касније постао популаран захваљујући књизи аутора Данијела Голмана. Ова способност је препозната од стране више дисциплина као кључна вештина за постизање успеха на различитим нивоима, од академског и радног до личног. Али позивамо вас да откријете и тамну страну емоционалне интелигенције.
Големанова књига је постала референтна тачка у проучавању овог концепта. Полако емоционална интелигенција је постала тема дебате и фокус бројних студија и истраживања. Чак га је и УНЕСЦО уврстио у образовни програм 140 земаља 2002. године као кључни елемент емоционалног учења.
Шта је емоционална интелигенција?
Прве дефиниције интелигенције односиле су се на чисто когнитивне способности остављајући по страни сферу емоција. Тек касније је овај приступ почео да се доводи у питање, што је довело до бројних теорија укључујући и ону о вишеструке интелигенције . Ова нова теорија је класификовала интелигенцију у различите типове као што су математичка, лингвистичка или емоционална.
Тако смо почели да причамо о интраперсонална интелигенција која се односи на способност познавања сопствених емоција и ваша осећања кроз самоанализу. Тада је Големан објавио своју књигу наводећи ову способност као емоционалну интелигенцију.
Аутор то дефинише као способност да се мотивише да се заштити од фрустрација, да контролише импулсе и регулише стање ума тако долази до осећања емпатије и поверења према другима.
Елементи
Постоји осам елемената идентификованих у односу на Големанову теорију.
- Емпатија . Дефинише се као способност да се на одговарајући начин одговори на потребе које су изразили други, као и способност да се поделе своја осећања.
Након његовог великог успеха ова теорија сматрало се комплементарним оном традиционалне интелигенције. Данас се подразумева да емоционалне способности утичу на адаптивне и когнитивне способности људи.
Шта се зна о овој способности?
Ентузијазам према емоционалној интелигенцији као фактору успеха омогућио је ширење хипотеза, модела и истраживања на терену. Занимљиво је да је овај концепт постао популаран пре него што је био довољно познат.
На пример, знало се да људи са већом емоционалном интелигенцијом генерално уживају у бољем здрављу и задовољнији су постижу веће циљеве на послу и имају мање међуљудских проблема.
Тако смо наставили са анализом јавних лидера коме је приписана посебна способност препознавања, разумевања и управљања емоцијама других. Међу њима је био и један од најутицајнијих лидера 20. века, нико други до Адолф Хитлер.
Тамна страна емоционалне интелигенције
Кажу да је Адолф Хитлер имао веома високу емоционалну интелигенцију. Додатно оружје за повећање своје моћи са катастрофалним последицама које су свима познате.
Ово би био један од најјаснијих примера како способност тумачења емоција, посебно оних других, не користи се увек у племените сврхе. Управо овај аспект је побудио интересовање у области друштвених истраживања.
Емоционална интелигенција је повезана са нарцизмом. Група аустријских истраживача проценила је нивое емоционалне интелигенције код 600 људи и открила да они који су добили већи резултат имају тенденцију да шармирају друге ради личне користи.
У друга студија спроведено у Мичигену показало се да нарцизам је уско повезан са способношћу препознавања емоција фактор који осим што је неопходан за емпатију, олакшава и манипулацију.
То је открило још једно истраживање спроведено на Универзитету у Торонту постоји велика вероватноћа да ће особа са јаком емоционалном интелигенцијом исмевати друге ради добијања личног признања. Штавише, занимљиви подаци добијени из исте студије показују да ови људи боље препознају негативне емоције него позитивне.
Иста студија указује да људи из очигледног Макијавелистичке тенденције односно радници спремни да саботирају друге како би унапредили своју каријеру имају виши ниво емоционалне интелигенције.

Закључци о разлогу тамне стране емоционалне интелигенције
Емоционална интелигенција вам омогућава да препознате и размислите о својим и туђим емоцијама. Важна је вештина да се обезбеди благостање дајући емоцијама улогу коју заслужују. То је кључно за постизање ваших циљева јер утиче на ваше друге личне способности.
Упркос томе висока емоционална интелигенција није довољна да чините добро себи и другима; усмеравање ове способности у правом смеру зависи од других личних, моралних и контекстуалних фактора.
Бити емоционално интелигентан стога не значи боље управљати емоцијама него радије знајући како да их најбоље препознају и морају да их каналишу на најбољи начин.