Свако од нас има разне књиге или филмове којих се са посебном љубављу сећамо и који су на неки начин обележили наше детињство. Данас желимо да разговарамо са вама о Бескрајној причи. Читајући га поново можете то разумети то је књига која одражава депресију из детињства а која за свог протагониста има ништавило.
Кроз ништавило као метафора за губитак маште и губитак невиности у свету одраслих ова прича нас наводи да схватимо да одрастање не значи нужно престанак сањања.
Из тог разлога ништавило се може посматрати као необичан начин објашњавања деца шта је депресија. Али то није једини начин који се користи у књизи и филму. Упозоравамо наше читаоце да ће од овог тренутка чланак улазити у аспекте књиге и филма и стога садржи спојлере.
Мочваре туге
Бастијан, протагониста књиге, је дете које дубоко пати због нестанка своје мајке.
Једини начин на који мора да побегне из тог страшног света је да употреби своју машту. живот Мирно. Живот који је Бастијан живео док је његова мајка још била тамо
Ништавило је та страшна празнина која све више расте, чинећи оно што је изгубљено све већим. Ништавило уништава све. То је ништавило јер се ничим другим не може заменити, то је само бол. Само најхрабрији ратник у Краљевству фантазије може да се бори против ништавила: Атреју. У ту сврху он путује по целом краљевству док не нађе одговор у мочвари туге.
Мочваре туге су последње одредиште, последња нада. Овде се налази Морла, најмудрије биће у Фантазији, али мочваре су велика опасност јер они који их прелазе ризикују да их прожме туга : ако се ово деси мало по мало, он тоне у мутне воде.
Ево једне прелепе метафоре екстраполиране из дијалога Бастијана и Морле: не дозволи да те понесе туга, она ће те потонути; морате наставити да се борите против недаћа. Колико год да се лоше осећате, не одустајте, иначе ћете потонути. И изнад свега, немојте се заносити онима који не поседују радост младости и не престају да је размишљају.
Ништавило као унутрашњи пакао
Тада се ништавило и тама обликују, претварајући се у вука по имену Морк. Вук који јури Атрејуа да би га спречио да испуни своју мисију. Вук који се појављује само у тренуцима када Атреју изгуби сваку наду.
Тако је ништавило приказано као унутрашњи пакао главног јунака.
И не може да се бори против ничега јер не зна да пређе границе фантазије и да саопшти онима ван одраслих шта му је заиста потребно. Јер да се дете суочи са правим болом као одрасли је веома компликовано и из тог разлога оно ствара сопствени универзум.
Мало наде може променити све
– Фантазија може поново да се пробуди из твојих снова ако желиш Бастијана.
– Колико жеља могу да зажелим?
– Свако кога желиш. И што више жеља изразите, Фантазија ће постати већа.
-Стварно?
– Пробај.-Бескрајна прича-
На крају када ништа неће све да однесе Бастијан схвата да је он главни јунак његове приче. Разуме да је био тужан што је после мајчине смрти управо он потонуо у мочваре туге. Он је сам тај који је изгубио свој дивни свет, а одрасли, његов отац и власник књижаре нису хтели да га слушају и попут Морле су тражили од њега да престане да буде дете и да своју машту допре до света одраслих.
Али задржао је трунке наде и захваљујући том ништавилу није могао да му одузме цео свет. Нису деца та која не разумеју свет одраслих, ми одрасли не разумемо свет деце. Ови последњи својим играма и својим причама кроз машту нас приближавају унутрашњем универзуму и то чини дечију психологију и пројективне технике веома важним.
Фантазија је важна за ово јер захваљујући њој
