Гледање смрти у лице чини нас храбрим људима. Када је наше постојање у опасности, страхови нестају, сумње престају да нас муче и јавља се кајање што нисмо на време постигли све што смо желели. Зашто Као што нас смрт ужасава, она нам улива и храброст за коју нисмо знали да поседујемо.
Свесни смо да је сваки минут битан и да треба да почнемо да уживамо у сваком тренутку. Међутим, одуговлачимо јер дајемо приоритет пројектима, пословима, бригама и другим стварима које нам одузимају све време и чија се вредност лако умањује. Док нам живот не виси о концу и док не схватимо колико смо погрешили.
Ризикујте, не останите са жељом
Хтели сте да кажете, али сте се плашили да ће вас одбити. Хтели сте да изразите те речи, али могућност да изгубите натерала вас је да се предомислите. Срамота, сумње да то није толико важно су вам усадиле у главу шта ако...? Збирка неизвесности која ће вас заувек пратити од којих се никада нећете ослободити. Важно је да се они не повећавају.
Ми смо храбри када сувише близу смрти почнемо да видимо ове и друге ставове као глупост. Кривимо себе и оптужујемо себе што нисмо имали храбрости да кажемо или урадимо оно што смо желели када смо то осетили. Ако будемо имали времена, покушаћемо да поправимо ове ситуације. Ако то није случај, испунићемо се кривицом.
Тхе свести . Сетите се те веома важне особе коју нисте знали да цените док је нисте изгубили.
Обузели су вас изговори, као и бриге или негативне мисли којих се не можете ослободити. јесам
Оно што желимо да доживимо дубоко у себи кријемо под ограничавајућим ставом који претвара оно што желимо у нешто недостижно.
Шта имаш да изгубиш?
Понекад је чињеница да нас искуство близине смрти чини храбрим последица тога што у том тренутку немамо шта да изгубимо. Какве везе има да ли нам кажу да или не? Какве везе има ако нас одбију? У таквим тренуцима једино решење је покушати јер ако је одговор позитиван добићемо нешто, а ако је негативан нећемо ништа изгубити.
Ово је став који треба да заузмемо да бисмо сутра увек живели данас. Јер у нашем уму постоје бесконачне баријере које произилазе из траума искустава које бисмо желели да заборавимо оно што ћеш изгубити ниси ни раније имао па ризикујеш!
Многе од препрека које видите само су изванредан производ ваше маште. Границе које стварају и кукавице и храбри; ипак се храбри људи суочавају са њима док их кукавице избегавају.
Храбри људи се боре против сваког ограничавајућег уверења и не дозвољавају никоме да им да страх од онога што не знају. Зато што се много пута оправдавамо и утичемо на нашу будућност. Ми то претпостављамо, претходимо. Будући да смо свесни да је то непредвидиво и да нам доноси многа изненађења, зашто смо кукавички према томе?
Очекивања, понос, страх од подсмеха и страх од неуспеха... Све ово нестаје Тај крај за који се увек надамо да ће доћи што је касније могуће је оно што нас чини храбрим када више немамо прилику да будемо.
Слике љубазношћу
