Антиципаторна анксиозност је процес који спроводимо на менталном нивоу и кроз који замишљамо најгоре пред одређеном ситуацијом која нам изазива стрес или анксиозност. На пример пре него што се суочимо са интервјуом за посао можемо замислити да ће нам постављати тешка питања на која нећемо моћи да одговоримо што ће нас довести до тога да сами себе блокирамо и будемо искључени из круга могућих кандидата за предметну функцију.
Једна од непосредних последица овог облика анксиозности је да престанемо да се фокусирамо на поклон пројектујући на будућност наше сиве облаке које нисмо у стању да растерамо управо зато што не можемо да делујемо на будућност. Као да живимо непрестано чекајући непосредну опасност и потребу да се заштитимо
Брига не одузима бол сутрашњице, већ данас празни његову снагу
-Цоррие Тен Боом-
Негативне мисли подстичу антиципаторну анксиозност
Чак и ако не желимо, понекад негативне мисли доминирају нашим умом и изазивају анксиозност. Када се због онога што мислимо осећамо лоше говоримо о искривљеним мислима или когнитивне дисторзије . Ове мисли нас наводе да свет видимо са изобличеном перспективом као да носимо тамне наочаре које нам посиве дане.
Замислимо да се нађемо пред публиком и морамо да одржимо говор. У случају антиципативне анксиозности они настају катастрофалне мисли као нпр Не могу, смрзнућу се скроз, сви ће ми се смејати . То нас спречава да јасно размишљамо када се нађемо у ситуацијама које доживљавамо као претње. Ако наставимо да их често понављамо, ове мисли такође могу постати стварност кроз оно што психолози називају самоиспуњавајућа пророчанства .
Самоиспуњавајуће пророчанство генерише негативна очекивања која обликују наше понашање све док се не деси оно што смо замислили. . Ако мислимо да ћемо заглавити пре презентације, могуће је да ће се створити околности да се то заиста и догоди, што потврђује наше негативно предвиђање.
Без обзира да ли мислите да можете или не, вероватно сте у праву
-Хенри Форд-
Антиципаторна анксиозност покушава да предвиди будућност и чини је још гором
Анксиозност нам помаже да померимо своје тело када смо суочени са могућом претњом или стварном опасношћу. Он сам по себи није негативан, већ нам даје информације о могућим непосредним опасностима. Антиципаторна анксиозност, с друге стране, покушава да предвиди последице будућег догађаја покушава да спречи опасност која се још није материјализовала, што може бити корисно у неким приликама, али у другим стварима за нас компликује.
На пример, ако замислимо да имамо саобраћајну несрећу, вероватно прва ствар коју ћемо урадити чим уђемо у ауто биће да вежемо појас. Ова реакција може да нас заштити у случају несреће али не помажу нам све реакције на антиципаторну анксиозност. Поново узмимо претходни пример, ако из страха од несреће останемо код куће и не узмемо ауто, анксиозност ће се повећати и неће нестати.
Ево неких симптома који наши тело може се јавити када патимо од антиципативне анксиозности: мучнина тахикардија знојење бол у грудима дрхтање гласа. Такође можемо осећати да ће наше емоције експлодирати или да губимо контролу над ситуацијом. Ови симптоми настају услед недостатка толеранције на оно што не можемо да контролишемо. То значи да много пута
Интензитет тескобе је пропорционалан значењу које ситуација има за особу која од ње пати.
-Отац Хорни-
Неки трикови за смањење антиципативне анксиозности
Да би се превазишла антиципаторна анксиозност, често је неопходна психолошка интервенција, понекад у комбинацији са прописивањем лекова.
У другим случајевима, међутим, неки корисни трикови могу бити: блокирање мисли, концентрисање на дисање, вежбање пажње, физичке вежбе, упознавање са ситуацијама које изазивају панику. Погледајмо их један по један.
Блокирајте и одложите негативне мисли
Замислимо да можемо да разговарамо са својима мислио негативан и да му кажемо да не желимо да нам више смета. Рецимо му да престане да нас гњави да ћемо га касније саслушати и да сада више волимо да се фокусирамо на друге важније ствари. Ако одложимо своје мисли, лакше је да наше емоције не буду превише погођене и тако ћемо моћи да се осећамо сигурније.
Ова навика одлагања размишљања о одређеној идеји најбоље функционише када такође дефинишемо дан и време за то. На овај начин неће бити одложено на неодређени датум.
Упознајте се са ситуацијама које нас плаше
Ако се постепено излажемо ономе што нас плаши, наша анксиозност ће се постепено смањивати. Решење није избегавање ствари које нас плаше, већ суочавање са малим изазовима који нас могу довести до превазилажења наших најдубљих страхова. На пример, ако се плашимо летења, први корак би могао бити да одемо и покупимо некога на аеродрому и гледамо како авиони полећу и слећу.
Вежбајте уметност живљења у садашњости
Анксиозност је узрокована вишком будућности у нашим животима. Сходно томе, ако вежбамо да живимо у садашњости, смирићемо се. Вежбе као што су свесност или медитација могу нам помоћи да превазиђемо антиципаторну анксиозност. На пример, ако у минутима пре презентације усмеримо пажњу на дисање, могуће је да ће наше негативне мисли нестати или ће се бар ублажити.
Бавите се неким спортом због којег се осећамо добро
Спорт нам може помоћи да једном заувек оставимо анксиозност иза себе. Нећемо само водити рачуна о својој физичкој димензији, свом телу, помоћи ћемо и свом менталном здрављу. Да бисмо физичку активност претворили у навику, важно је да је постепено уводимо у свој живот. Ако претерамо, наћи ћемо се пуни бола или чак повредити себе и на крају нећемо дуго да се бавимо спортом.
Физичке вежбе ослобађају ендорфине и помажу нам да боље спавамо и да живимо опуштеније.
Ако користимо енергију антиципативне анксиозности као импулс да се побољшамо и учимо од себе, добићемо најпозитивнији део тога. Можемо научити да се суочимо са тим и покажемо здрав ниво скептицизма када се суочимо са оним што предвиђа. У том циљу ће нам бити од користи научите да се умањите и видите да је на крају најгоре само једна од вероватноћа . Остатак живота се дешава овде и сада пред нашим носом и имамо прилику да то искористимо да растемо као људи.
