Екстрапирамидни синдроми: дијагноза и узроци

Екстрапирамидни синдром је моторички поремећај што се манифестује углавном као непожељан ефекат терапије антипсихотичним лековима. Реч је о моторичком поремећају изазваном лезијом екстрапирамидног система формираног од базалних ганглија мозга састављених од сивих језгара и њихових путева и веза.

Екстрапирамидални систем има задатак да контролише добровољне покрете мишићног тонуса као и да производи аутоматске инстинктивне и стечене покрете. Из тог разлога, када се суочи са проблемом који утиче на овај систем, јављају се поремећаји покрета, тонуса и држања.

Најупечатљивији пример екстрапирамидног синдрома је Паркинсонова болест . Да бисмо га заправо дефинисали, говоримо о симптомима паркинсоније.

Који су основни узроци екстрапирамидног синдрома?

Код екстрапирамидних синдрома манифестује се углавном у виду нежељене реакције на лечење на бази антипсихотика иако може бити узрокован и оштећењем одређених области мозга. Основни разлог је недостатак регулације неуротрансмитера допамина моторичке функције тела.

Антипсихотици или неуролептици инхибирају допамински Д2 рецептори у циљу контроле повећања активности допаминергичких путева који се јавља код психозе. Блокирајући допаминске рецепторе, они изазивају промене у моторичким вештинама познате као екстрапирамидални синдром.

Типични антипсихотици су они који изазивају већи број симптома. У ствари, атипични су произведени да би се избегли ови врло чести нежељени ефекти. Лекови који пар екцелленце изазивају овај синдром су нпр л'меллидидо о ла хлорпромазин.

Симптоми екстрапирамидних синдрома

I Главни симптоми екстрапирамидних синдрома ја сам:

ипоцинезија:смањење брзине и способности извођења вољних покрета. Субјект мора да уложи много напора и резултира спорим и неспретним покретима.

Хипертензија:повећање напетости мишића посебно у удовима као и акутна дистонија мишића лица, врата и језика.

Акатизија:слика немира, анксиозности и узнемирености која онемогућава мировање.

Постоји много других повезаних моторичких симптома који карактеришу овај синдром. Неки су:

иперцинезија:невољни покрети као што су тик бализам или миоклонија.

Нехотични треморосцилаторни и ритмички који се могу јавити у мировању или при одржавању одређеног држања.

• Паркинсонови покрети са главом и трупом нагнутим напред и са савијеним лактовима, коленима и зглобовима.

амимија:одсуство израза лица због ригидности мишића лица.

Поремећаји ходамалим корацима без замахног покрета руку и великом вероватноћом губитка равнотеже.

Промене у језичким и писменим вештинама.

Одсуство постуралних рефлексаи аутоматски и брзи покрети.

Фармаколошки третман

Када је неопходна хитна интервенција, лечење екстрапирамидног синдрома обично укључује антихолинергичке и допаминергичке лекове.

У већини случајева, међутим, главни циљ је укидање лекова који су изазвали ову нежељену реакцију.

Ипак, да би се спречио настанак екстрапирамидног синдрома током лечења на бази антипсихотика потребно је са посебном пажњом надгледати примењене дозе. Даље, потребно је пратити и пратити могуће реакције како би се предвидиле и спречиле могуће компликације.

Што се тиче лечења укочености мишића и моторичких промена, посебно ако су узроковане или су настале услед оштећења мозга на екстрапирамидним путевима, физиотерапија је одлучујућа. Његов допринос - у смислу рехабилитације пацијената - има непроцењиву вредност јер се захваљујући њему трудимо да побољшамо квалитет живота пацијената.