Без личне одговорности, нема напретка или постигнућа. Ова психолошка димензија заузврат утиче на наше друштвено окружење. Када би свако од нас био одговорнији за извршене радње, можда би се уобличила нова, напреднија, респектабилнија и надасве људска стварност.
Током конференције одржане у Сједињеним Државама Виктор Франкл рекао је да би Америка требало да да икони Кип слободе друго име. Према речима познатог психијатра, требало је да се зове Статуа одговорности .
Идеја коју је предложио Франкл могла би се применити на било коју околност. Слобода је способност људског бића, али се може остварити само кроз одговорност.
Бити одговоран на крају значи разумети да свака акција има последице. Као што је психотерапеут приметио Алберт Елис постоји тенденција избегавања или избегавања одговорности радије него преузимања активне улоге када се нађемо у тешкоћама.
Немогућност преузимања пуне одговорности за догађаје је став који се често појављује у психотерапији. То је одбрамбени механизам па је лакше окривити партнера, чланове породице, колеге или политику за своје несрећа .
Пројицирамо друге на извор наше нелагоде, а да не знамо да смо ми често проблем и решење. Уронимо дубље у тему у наредним редовима.
Лична одговорност: на нама је да уклонимо каменчић са ципеле
Понекад шепамо. Нога боли при сваком кораку, ципела је мучење али не стајемо да проверимо. Уместо да седнемо и уклонимо каменчић, кривимо неповезани пут.
Кривимо градоначелника јер не одржава тротоаре. Испалимо бес на ономе ко је направио ту неудобну ципелу. Или чак на нашу породицу, пријатеље и познанике јер нам не помажу да скинемо камен.
Живот је понекад неправедан, али још више ако не узмемо ствари у своје руке узде нашег постојања и решимо наше проблеме.
Само смо ми одговорни за своје благостање
Конфучије је рекао да је оно што супериорни човек тражи у њему самом оно што мали човек тражи јесте у другима.
Другим речима, тачно је да окружење утиче на наше шансе да будемо срећни. Истина је да на нас утичу друштвени и економски фактори које смо доживели у детињству. Али често смо најгори непријатељ нашег благостања ми сами; не контекст не прошлост.
Лична одговорност стога значи да се посветимо себи и направимо промене које су корисне. Како? Доношење храбрих одлука предузимањем акција. Међутим, схватамо да треба да радимо у том правцу. И изнад свега хајде да престанемо да кривимо друге и преузмемо улогу протагониста у стварности коју желимо да креирамо.
Добро је запамтити да се нико не рађа са савршеном равнотежом која је доказ против невоља. Научите да се осећате добро; то је оно што психотерапија покушава да понуди: стратегије за генерисање промена и приближи нас тачки равнотеже и благостања.
Родитељи својој деци могу дати само добар савет или их упутити на прави пут, али дефинитивно формирање човекове личности је у рукама саме особе.
-Ана Франк-
Други нас терају да одлучимо како да се осећамо
Шљунак може попримити различите облике. Понекад је специјалиста да својим лошим расположењем и нерасположењем изгубимо душевни мир. Понекад је то бол који носимо након раскида везе или разочарење које је оставио пријатељ. лична одговорност пролази и кроз контролу емоција .
Не можемо ходати ако ципела настави да боли. Морамо да уклонимо камен и да бисмо то урадили морамо разумети и прихватити емоционални утицај. А касније то регулисати доношењем нових мера и одлука.
Као што се уверава студио који је спровео Институт за когнитивне неуронауке на Универзитетском колеџу у Лондону обука наше емоционалне одговорности нас приближава срећи.
Лична одговорност за прихватање неуспеха и кретање напред
На свом животном путу нећемо наћи само каменчиће. Наићи ћемо на разбијене путеве и провалије . Нико нас не може припремити да се суочимо са овим неочекиваним ситуацијама. Када се то догоди, имамо две опције: најједноставнија и најнепосреднија је да одустанемо и вратимо се одакле смо дошли.
Али ово није прикладно. Бити одговоран значи водити рачуна да постоје и неочекивани догађаји. Понекад не успемо, грешимо или немамо среће. У овим ситуацијама морамо бити одговорни храбар одлучан. Можда ћемо направити корак уназад, али да добијемо већи замах.
Да закључим, запамтите долази тренутак када морамо да уклонимо каменчић: престаните да кривите друге за своју нелагоду. Можемо и заслужујемо да поново будемо срећни, али за то је потребна снага одлука и пре свега одговорност.
