Без обзира на грешке које смо правили у временима која су нам сломила срца... највећа грешка је престати покушавати. Прошлост се не може избрисати, она остаје невидљива да нас алармира као звоно за узбуну када околности постану претеће, али ако гледамо напред открићемо нове могућности за будућност. Не дозволимо да нас разочарање спречи да поново пронађемо љубав.
Отварамо своја срца када то осетимо ране они су исцељени. Не престајемо да се трудимо, тражимо најбоље за нас, оно што нас чини срећним и када то имамо, бринемо о томе. Не постоји ништа попут љубави.
То је рекао не заборавимо то емоционални кофер
Затворити врата љубави због проживљене патње или престати веровати другима због издаје значи једноставно напуштање и препуштање околностима. Заборављамо да је љубав најбољи лек за бол.
Да ли љубав лечи?
Да ли љубав све лечи? Можда не, можда да, ко зна… Али у једно можемо бити сигурни: ако не покушамо, никада нећемо сазнати. Ако се кријемо, затварамо се из страха од духова прошлости или зато што верујемо да јесу избегавамо љубав због прошлих прича некако ћемо наставити да их одржавамо у животу.
Није лако; штавише, што је већи број негативних искустава акумулираних, то ће наш оклоп постати тврђи. Можда ћемо морати
Време ће нам дати нове могућности све док смо вољни да их искористимо. Љубав је тамо. Свако уме да га нађе на свој начин код других људи или на другим местима. У ствари, не мора да буде Љубав некима чак и љубав према музици омогућава да верујете у другачију будућност, љубав према деци, пријатељима, путовањима... Морамо сами открити шта нас љубав чини да другачије видимо будућност.
Љубав је разумевање прошлости
Након што га пронађете и напорно радите да расте, важно је схватити да није довољно само волети такође морамо разумети. Свака особа са собом носи своју причу, због чега је некима потребно више времена него другима.
Љубав не брише већ даје могућност да се слика нешто ново и бојама које желимо. Ми смо уметници.
Трагови прошлости нас прате и из тог разлога нас чине оним што јесмо у садашњем тренутку. У нама лежи могућност да им дамо нова значења и профитирамо од њих. Не заборавимо да ћемо захваљујући њима моћи да градимо нова искуства.
Не дозволимо да прошлост буде једини елемент који нас дефинише, дајмо себи нове ствари прилика разумемо и слободно покушамо поново. Можда љубав не брише оно што смо искусили, али свакако даје ново значење будућности.
