Осећати се добро у вези са собом боље је него да се осећате добро према свима

Разумевање да је добар осећај за себе боље него да се осећате добро према свима је синоним за здравље и благостање. То је као учење које стекнете након дугог путовања где постепено остављате одређене ситуације иза себе да бисте наставили лакше, без тегова у ранцу и каменчића у ципелама. То је буђење које нам омогућава да живимо са већим интегритетом.

Иако се у теорији чини лако разумљивим и чини се да даје много идеја за књигу о личном развоју мора се рећи да у пракси много грешимо. Да бисмо то боље разумели, нудимо мали пример за размишљање.

Замислимо себе како гледамо кроз прозор у нешто што се дешава сваког јутра у исто време. Ево нашег комшије који, као и сваки дан, узима свој мали бонсаи тако да редовно добија сунчеву светлост. Брине се о њему са пажњом и опсесивном посвећеношћу: орезује га, залива, храни... могло би се рећи да му даје и наклоност.

Када волите и поштујете себе нечијег неодобравања нема чега да се плашите или избегавате

-Ваине В. Диер-

Привлачи нашу пажњу много из одређеног разлога. Комшија нам се никада није чинио посебно срећним човеком има посао који не воли и класична је особа која покушава да се слаже са свима. Његова потреба да удовољи учинила га је марионетом у рукама готово свих људи: породице, претпостављених, пријатеља... До те мере вуку његове конце да су већ почеле да попуштају: наш млади комшија је већ претрпео прву претњу од срчаног удара.

Сваки дан када га видимо како вади свој вољени бонсаи питамо се зашто себи не посвети и посвећеност и љубав коју чува за своје мало дрво. Наш комшија би свакако требало да научи да се осећа добро у себи, можда тако што ће смањити одређене односе и подстаћи своје самопоштовање и тражећи топлину са којом би повратили достојанство, самољубље и благостање...

Осећати се добро у себи: питање логике и неопходности

Епиктет је то рекао и када хајде да прошетамо хајде да покушамо да не згазимо нокат или не уврнемо скочни зглоб у животу морамо се понашати са истом пажњом. То јест, избегавање других да нам нанесу штету неповређивањем других и штитећи се мудрошћу од свих зала. Међутим понекад то не урадимо занемарујемо себе издајемо сами себе . Заборављамо да је нездраво престати да се осећамо добро у вези са собом и дајемо предност другима.

Можда потцењујемо чињеницу да покушавамо да молим те сво одлагање наших потреба није ни логично ни препоручљиво. Надаље То је веома висока цена коју плаћамо када пустимо живот да се осећа лоше из овог или оног разлога, осећајући се празним изнутра, неодлучним и фрустрираним. .

Морамо запамтити да оно што се брине о клицама и оно што се брани и негује даје плодове. Требало би да разумемо да би у неким околностима било неопходно оставити по страни емоционалне аспекте и искористити разум. Остављање осећања по страни и памћење шта нам је потребно често је кључно .

Знамо добро да је емоционална интелигенција Међутим, у одређеним случајевима има велику важност разлог? Овај ментални приступ нас гура да донесемо чврсте одлуке да почнемо да правимо промене у нашу корист.

Све ће на крају бити у реду. Ако ниси добро, није крај

-Џон Ленон-

Ерицх Фромм рекао је то људи имају вешту способност да живе у сталној противречности . То нас понекад наводи на помисао да ако су други срећни онда смо и ми срећни. Да ако тој особи кажемо оно што жели да чује чак и ако ми не мислимо тако, добићемо њихово прихватање и сагласност и то ће нам пружити добробит.

Ове дуалности су деструктивне и представљају ситуације са високим емоционалним трошковима у којима изнад свега разум и разум треба да имају предност. Ако ми се нешто не свиђа, одлазим. Ако се не слажем, рећи ћу. Ако ме повредиш, бранићу се. Ако нисам срећан, понашам се да будем срећан на свој начин .

Пут да се осећате добро у себи

Пут до осећаја доброг у себи почиње од осећаја равнотеже . Не ради се ни о чему више него о самозадовољству и постављању приоритета у скоро сваком тренутку или околностима. Здравије благостање не доводи до нарцизам али овој здравој коегзистенцији у којој разумемо да бити морамо и дозволити да будемо.

Да бисмо постигли овај циљ, можемо размислити о следећим димензијама. Свако захтева исправну интернализацију да би се храбро и са одговарајућом психолошком солвентношћу интегрисали у наше животе:

Самопоуздање. Веровање у наше унутрашње ресурсе омогућиће нам да будемо компетентнији у доношењу одлука како бисмо унапредили знајући ко да разуме у свом животу шта нам је потребно у сваком тренутку и како можемо да постигнемо ове циљеве.

Научите да рационализујете своје мисли. Скоро увек престанемо да се осећамо добро у вези са собом због исцрпљујућег, критичног и негативног унутрашњег дијалога који блокира наш лични раст. Научимо да рационализујемо мисли како бисмо разбили страхове и престали да будемо наши непријатељи.

Будите пријатељи за цео живот. Уместо да желимо да будемо пријатељи, кажем свима да желе да се осећају добро са свима како би се осећали прихваћено, хајде да променимо свој приступ. Покушајмо да будемо пријатељи живота, пријемчиви за прилике, оптимизам, осећај слободе а не самозадовољство и зависност од других.

Откријте потенцијал у нама. Када откријемо своје снаге, када искористимо своје врлине, способности и таленте, све у нама се усклађује. Осећамо храброст да започнемо ствари без ослањања на друге, ствари које нас задовољавају и које нам омогућавају да напредујемо у осећању доброг.

Да закључимо, подсетимо се да када се осећамо добро у вези са собом, оно што нам шанса нуди постаје мање важно. Јер у себи имамо толико енергије, поверења и оптимизма да ништа не може зауставити наше кораке. Немојмо трошити ову вредност која је у свима нама.