Тражење помоћи није синоним за слабост или рањивост. Напротив тражење помоћи је чин храбрости кроз који не само да препознајемо своје границе већ и разумемо и прихватамо улогу коју други имају у нашем личном расту.
У том смислу можемо рећи да је тражење помоћи заправо чин снаге и понизност јер понекад управо кроз захтев за подршку препознајемо вредност других и боримо се против притиска који се на нас често преноси потребом да будемо самодовољни.
Као што смо већ неколико пута приметили људско биће са својим сложеним психолошким системом је дизајнирано за сарадњу и однос са околином која га окружује што има за циљ постизање колективног развоја.
Поверење: камен темељац
Када тражимо помоћ, ми изражавамо своје поверење у друге јер разоткривамо важан део себе Кроз овај једноставан гест јачамо наше везе . Искрени смо и пажљиви према онима око нас јер знамо да они могу учинити нешто за нас.
Склони смо да тражимо социјално-емоционалну помоћ сматрамо мачем са две оштрице што би могло навести друге да искористе
Врло често су то лоша прошла искуства очекивања и разочарења које нас терају да размишљамо на овај начин и чине нас неспремним да тражимо помоћ и покажемо другима своје потребе.
То је свакако разумно резоновање, али не можемо живети са страхом да ће нам ваза пасти на главу сваки пут када изађемо на улицу. А то значи да су ограничења која сами себи намећемо корисна само када се нађемо у ситуацији у којој је заиста неопходно да се више не штитимо.
Тражење помоћи је такође одличан начин да почнете да се повезујете са неким поред тога што сте а социјална вештина основне и неопходне за наше благостање. Као што ми волимо да помажемо, и други се могу осећати добро када нам помогну.
Далеко од себичности, помагање другима је начин размишљања о лепоти људских односа и веза које се успостављају међу људима и које произилазе из наших поступака.
Из тог разлога је добро оставити по страни понос и потребу да се осећамо непогрешивим, као и превелику резерву у дељењу онога што се дешава у нама. И да то не заборавимо чак ни стид није корисно осећање у овим случајевима.
С друге стране, још један од најутицајнијих фактора када се тражи помоћ је страх да ће она бити одбијена. У том тренутку, страх од суђења застрашени смо као и могућност да други примете нашу слабост и да нас све то чини рањивим. Из тог разлога, тражење помоћи захтева добру дозу поверења и морамо се осећати опуштено пред тим људима. Ако не радимо на ова два стуба, размена се никада неће одвијати на флуидан и природан начин.
Из свих ових разлога не вреди изгубити прилику да додирнете Помагање је дивно, али допуштање да нам се помогне није ништа мање. Вреди покушати!
