Корупција посматрана из перспективе психологије је тема од недавног интересовања за ову грану знања. У овом чланку ћемо вам рећи о дефиницији корупције узимајући у обзир различите врсте. Поред овога, ми ћемо вам то показати из психолошке перспективе кроз анализу студије коју ћемо коментарисати на крају чланка.
Данас је реч корупција присутна чешће него што бисмо то сигурно желели. Доказ за то је велики број вести које се преносе у медијима у којима су укључени људи који би због своје јавне улоге требало да буду узор другима.
Ако полиција, судије, адвокати и тужиоци не буду поштени, храбри и ефикасни и ако се предају криминалу и корупцији осуђују земљу на најочајнију и најстрашнију срамоту.
-Хавијер Силиција-
Корупција са психолошке тачке гледишта
Корупцију можемо дефинисати као облик ауторитарности карактерише коришћење јавне функције за приватне интересе (Бенбенасте 1999). Поред тога, можемо разликовати две врсте корупције:
Први тип
Произлази из утицаја комерцијалне вредности особе која управља или је службеник Држава . Корумпиран је свако ко користи свој положај у политици или као државни функционер покушава да добије више новца него што му припада.
Корумпирана жеља да конзумирају и понашају се у складу са тржишним смерницама, превазилазећи оно што им дозвољава приход који примају. Међутим, они не производе нити се такмиче као компаније или запослени који се нађу у тржишној динамици.
Он није корумпиран продуктиван за државу нити је у стању да уђе и одржи се у конкуренцији која се тиче динамике својствене тржишту.
Свако ко гласа за корумпиране легитимише их, оправдава их и одговоран је као и они.
-Хулио Ангуита-
Други тип
Односи се на утицај прекапиталистичких облика моћи на политичку праксу и државу. Овај други облик преовлађује у неразвијеним земљама или који хронично заостају у односу на ток светског развоја, представљајући релативно кашњење.
Облик безусловне зависности између вођа (или лидера) и његових следбеника ствара дуалистичку везу без посредовања чији су полови: лојалност или издаја.
Када вођа постане део државе он инкорпорира према критеријуму од лојалност неколико људи који су често неквалификовани за обављање дужности на позицији коју заузимају.
Међутим, у већини случајева када говоримо о корупцији мислимо на први тип. У стварности, неефикасност је једнака или гора од корупције. Многа истраживања показују да грађани не доживљавају овај облик прекапиталистичке корупције као такав (Бенбенасте ет ал. 2005).
Када би било могуће створити робота који би могао да буде јавни службеник, мислим да бисмо учинили много доброг јер би га закони роботике спречили да науди људском бићу и да буде тиранин, корумпиран, глуп и са предрасудама.
-Исак Асимов-
Политичка психологија: корупција са психолошке тачке гледишта
У студији о утицају корупције и политичких савеза у друштву коју су спровели Андерсон и Твердова (2003) тврди се да су ставови грађана према владама изразито негативни у земљама у којима је политичка корупција висока.
Аутори студије кажу да различите друштвене групе критикују политички систем ових влада и имају неповерљив однос према локалним властима; ипак ове владе себе дефинишу као демократске. Напротив, критике и неповерење су значајно ослабили међу присталицама режима.
Закључак овог истраживања је да иако су владине праксе које компромитују демократске принципе важни показатељи типа политичког управљања који земља развија Корупција не смањује подршку бирачког тела политичким институцијама што се тиче политике, културе и економије.
Резултат овог истраживања је интересантан за извођење закључака о анализи корупције са психолошке тачке гледишта и владиних политика које се развијају.
