Има нешто у нама што нас прати током целог постојања, корачајући поред нас на новим местима која посећујемо и на онима у која смо желели да се вратимо. То је пртљаг који нас чини посебним јер има облик снова, наде и изнад свега ствари за које смо везани и које одлучујемо да понесемо са собом када кренемо.
Тај кофер садржи емоције које нас терају да вибрирамо из дубине нас самих, као и људи који их покрећу. Није лак пртљаг за посматрање, али он долази и одлази у ритму сваког нашег корака, говорећи много о томе ко смо.
-Ела Фицџералд-
Ствари за које смо везани да нас чине емоционално и духовно јединственим јер их носимо са собом близу срца у виду љубави и носталгија .
Наклоност а НЕ збогом
Стижемо на станицу, крећемо ка аеродрому или стављамо једну ногу у ауто спремни за нову авантуру. Није битно да ли траје месецима, годинама или чак сатима, наш пртљаг ће увек бити исти.
Када пакујемо кофер, пунимо га предметима за које мислимо да ће нам требати: одећом, електронским уређајима, документима и другим стварима путовање такође ће бити пуна успомена – као што су фотографије или разгледнице. Онда је време за растанак.
Зову их збогом без разлога као да остављамо иза себе људе који остају и који физички не иду са нама. Али у стварности ми се не пуштамо, не напуштамо, не одвајамо се од тих људи.
пола света.
Па чак и ако закаснимо
пожелећемо да то урадимо поново […]
-Елвира Састре-
Сви знамо зашто привремени растанци толико боле. Зато што на том аеродрому на тој железничкој станици некоме окрећемо леђа у нади да ће се што пре вратити да нас загрле. Оне збогом са њима се тешко суочити јер дубоко у себи никада нису били такви: они су само посебне заграде наклоности која ће се наставити током времена. Њихово сећање ће нас заклонити од хладноће где год да се налазимо, чувајући нас од празнине и самоће.
Наклоност се крије у опроштајима
Напуштање и напуштање вашег дома је веома храбар чин јер значи бацити се у авантуру за коју немамо искуства. И да ствар буде гора, нећемо имати људе поред себе који нам обично помажу када имамо проблем.
Када пут постане дуг, пртљаг који смо напунили оним за шта смо везани и који нас прати од почетка авантуре полако почиње да открива свој садржај. Другим речима, схватамо да можда неки од тих растанка нису били сасвим пролазни или да смо укључили људе за које нисмо ни знали.
Овде ћемо уклонити и додати елементе из нашег пртљага док то не схватимо на крају крајева, није било места за све оно што нису били материјални предмети који су га чинили тако тешким и да што је већа тежина постаје чврстији.
Емоционални пртљаг је најтежи
Након дугог размишљања о овим аспектима, схватићемо да пресељење на ново место не значи напуштање кући : не борави ни на једном физичком месту, оно је у нама. Кад се вратимо погледаћемо оне којима смо рекли да се видимо ускоро и схватићемо да су то они кући суштину .
Поново се састајемо са људима до којих нам је стало и који су одувек били уз нас, али додајући и све оне које поведемо са собом са путовања са којег смо се управо вратили. На крају крајева, увек ће нас чекати чаша вина од оног пријатеља којег смо упознали у Шпанији загрлити да вратимо том универзитетском пријатељу разговор да наставимо са оним странцем којег смо срели у Женеви чије сећање нас прати у кишним данима...
-Бенито Таибо-
Све ово ће формирати пртљаг кроз који ћемо се показати другима: нећемо говорити о одећи коју смо понели, већ о људима чије успомене носимо са собом. Ово је само демонстрација чињенице да су љубав и наклоност мали фрагменти заглављени у нашим срцима као иу срцима других. Невидљиви они нас спајају и дају смисао нашем постојању.
Слике љубазношћу Цлаудиа Темблаи
