Улога енкефалина у перцепцији бола проучавана је више од три деценије. То су хормони који делују као неуротрансмитери и на тај начин омогућавају неуронима да комуницирају једни са другима.
Енкефалин је хормон који се производи у одређеним деловима мозга иу хипофизи (или хипофизи). Излучује се да дође до различитих делова тела као што су гастроинтестинални систем или мождина надбубрежне жлезде.
Откриће ендогених опијата а препознавање њиховог значаја у функцији мозга, хомеостази и неуроендокриној регулацији је једно од великих открића модерне биологије.
Идентификујући ову врсту хормона као што су енкефалини у периакведукталној сивој материји и у кичмену мождину представља тачку у прилог идеји да би ови системи могли имати активну улогу у преношењу сензорних информација повезаних са болом.
Како се енкефалини развијају?
Познати су нам опиоидни пептиди јер се везују за исте рецепторе на које се везују опијати. Али и зато што деле нека фармаколошка својства са морфијумом, који је такође опијат.
Енкефалини су распоређени по целом мозгу али највећи капацитет фиксирања се одвија у нервним завршецима средњег мозга и таламусу где се спајају снопови који спроводе осећај бола.
Налазе се и у амигдали што је повезано са осећајем благостања метаболизма са механизмом деловања и главним ефектима енкефалина и ендорфина на организам.
Аминокиселинска секвенца енкефалина налази се у дужим пептидима извучен из хипофизе. Поред главних пептида, идентификовани су и ендорфини у нервним ћелијама . Као резултат тога, ендорфини су 12 до 100 пута активнији од енкефалина.
Механизам деловања енкефалина
Наука нам каже да енкефалини инхибирају два влакна повезана са болом, тип Ц и тип А, на пресинаптичком и постсинаптичком нивоу. Као иу случају опијата, они инхибирају неуронску активност јер смањују пропустљивост натријума.
Штавише, енкефалини изазивају дуготрајне промене на ћелијски метаболизам . Они то раде тако што изазивају:
- Промене у деактивацији или активацији одређених гена у ћелијском језгру
- Промене у броју инхибитора или стимуланса.
Ефекти енкефалина на централни нервни систем
Енкефалини имају различите ефекте он тхе централни нервни систем . Па да видимо шта су:
- Аналгезија.
- Еупхориа.
- Миоси.
- Депресија рефлекса кашља.
- Мучнина и повраћање.
- Тремор (у великим количинама).
Ефекти на кардиоваскуларни систем
Енкефалини не само да имају улогу у мозгу већ иу кардиоваскуларном систему унутар којег изазвати брадикардију :
- Они ослобађају хистамин (морфијум).
- Проширују артериоле и вене (ортостатска хипотензија).
Учесталост и интензитет стимулације акупунктурних тачака имају везе са овим ефектима на централни нервни систем и кардиоваскуларни систем. На пример (3):
- Подражаји ниске фреквенције и високог интензитета (између 2 и 8 Хз) изазивају ослобађање ендорфина на нивоу осовине хипоталамус-хипофиза и енкефалина у мозгу и кичменој мождини.
Ови стимуланси имају системско дејство и навикли су лечити хроничне болести . Даље, имају локални ефекат могућ захваљујући отварању прекапиларних сфинктера који побољшавају локалну микроциркулацију, одређујући смањење локалних халогених супстанци (брадикинин и серотонин) уз повећање метаболизма ткива.
- Подражаји високе фреквенције и ниског интензитета између 100 и 200 Хз су одговорни за ослобађање енкефалина у средњем мозгу и унутар кичмене мождине. У присуству стимулуса који прелазе 500 Хз, ослобађа се динорфин. Ови стимуланси имају сегментно дејство и примењују се код акутних болести.
изгледа као енкефалини су уско повезани са болом : изазивају аналгезију или умирују бол. Ово је седативни ефекат сличан оном морфијума. Сјајно откриће за болести повезане са болом.
