Мој живот нема смисла: шта да радим?

Мој живот нема смисла. Осећам се као да ћу залутати без циља. Не знам шта желим, ништа ме не мотивише довољно и не могу да нађем своје место у свету. Ви се највероватније одражавате у овим речима јер смо се сви тако осећали у неком тренутку свог постојања. Лоши тренуци и егзистенцијалне кризе су неизбежни у одређеним фазама живота.

Генерално, егзистенцијалне кризе се манифестују након болних ситуација као што су крај везе, смрт вољене особе, издаја, губитак посла...

То може бити дубока егзистенцијална криза због које се осећамо потпуно изгубљено. Сумњамо ко смо док гледамо у будућност са несигурношћу типичним за осећај неодређености. Осећам се толико изгубљено да се осећам као да ми је живот бесмислен и да не могу да нађем излаз.

Шта је смисао живота?

Смисао живота је историјски био тема бескрајног размишљања и дебате. Многи стручњаци (писци, научници, филозофи...) покушали су да дају одговор на ово велико питање, иако ниједан од ових одговора никада није усвојен као универзалан.

Смисао живота се односи на значење које свако од нас даје својим искуствима и циљевима и циљевима које имамо на уму. Разликује се од особе до особе зашто сваки појединац треба да пронађе свој смисао живота предузимајући унутрашње путовање.

Психијатар и писац Виктор Франкл у свом раду Човек у потрази за смислом он сматра да живот у сваком случају има смисла, јер чак иу случају патње и недаће, ако је човек способан да му да смисао, своју драму може трансформисати у успех како би кренуо напред. Према Франклу дакле смисао живота сваког од нас лежи управо у овом чекању да буде пронађен.

Свако од нас пише своју причу, одлучује како да се осећа када се суочи са одређеним ситуацијама и обликује своје постојање из дана у дан.

Мој живот нема смисла, туга ме прожима

У тренуцима када осећате да је ваш живот бесмислен, уобичајено је да доживите одређене емоције повезане са овим стањем. Важно је обратити пажњу на знакове упозорења јер они указују на присуство проблема и велика је вероватноћа да је потребна помоћ стручњака. Могли бисмо покушати:

Осећања туге. Осећамо се апатично, туга нас прожима а да не знамо тачно зашто. Неки људи такође мисле да нема разлога да се тако осећају с обзиром да имају добар посао, породицу пријатеља... али осећају тугу коју не могу да објасне

Не знам ко сам.Одвајање од себе долази у игру у облику мог живота нема смисла и осећам се изгубљено не знам ко сам или шта желим.

• Анедониа . Губите интересовање за активности у којима сте некада уживали. Не уживамо ни у чему, чини се да ништа не награђује. Управо из тог разлога се јавља осећај досаде у погледу било које радње.

Друштвена изолација.Туга, незаинтересованост и фрустрација суочавање са незадовољством својим животом доводи до веће друштвене изолације с обзиром да постоји недостатак жеље за односом са другима.

У случају егзистенцијалне кризе, идите на путовање унутар себе

Одвојите мало времена да погледате у себе путовање унутар себе . Вероватно ће вам требати током овог путовања поставите себи нека питања: да ли треба нешто да променим у свом животу? шта осећам, шта мислим и желим? Да ли стављам себе на прво место? Да ли сам заиста оно што желим да будем?

Трагање за одговорима на ова питања може нас водити на путу ка знање о нама ; стога иза губитка смисла живота може стајати ниска самоспознаја о томе ко смо и шта желимо. Стога је вероватно да је за проналажење овог значења неопходно да се повежемо са собом, ценимо себе и посветимо себи потребно време.

Размислимо о томе: може ли наш живот заиста имати смисла ако не знамо ко смо? Пошто егзистенцијална празнина (губитак смисла живота) подразумева губитак контакта са самим собом, као да мало по мало смо се удаљили од себе и почели да будемо посматрачи сопственог живота.

Оно што се дешава јесте да, док смо фокусирани на циљ или особу, нисмо обраћали пажњу на оно што се дешава у нама. Из тог разлога, суочен са афирмацијом, мој живот нема смисла Изнад свега, морамо погледати унутра поново се повежите са својим унутрашњим светом са собом.

Човек постаје самореализован оног тренутка када се посвети задовољавању смисла свог живота.

-Виктор Франкл-