Личност: шта је то заиста?

Ми смо јединствена и непоновљива бића и наша психологија је индивидуална и идиосинкратична као и наша личност. Сва искуства која живимо утичу на то чак и ако нека утичу на нас више од других. Данас то знамо Личност има и генетске, наследне и еколошке компоненте.

Али шта је заправо личност? Да ли се то тиче искључиво наших поступака или и нашег унутрашњег света (мисли, сећања, итд.)? То свакако има везе са свим овим и још много тога.

Психологија личности преузела је одговорност за њену анализу који је проучавао овај концепт. Како? Управо ћемо сазнати.

Сва наша искуства стапају се са нашом личношћу. Све кроз шта смо прошли је његов састојак.

-Малцолм Кс-

Шта је личност?

Овај концепт је дефинисан на много начина. Ово је хипотетички конструкт који закључујемо из темперамента особе а који подразумева низ карактеристичних обележја истих.

Осим тога, то такође укључује начин на који мислимо или опажамо и обликује се током живота захваљујући нашим искуствима, посебно онима из детињства и адолесценције.

Једна од најпотпунијих дефиниција за овај концепт је она коју је предложио Бермудез (1996) који га описује на следећи начин: личност је релативно стабилна организација урођених и стечених структурних и функционалних карактеристика на основу одређених услова током развоја и које чине скуп особених и дефинитивних особина става са којима се сваки појединац суочава са различитим ситуацијама.

Која је корисност личности? Као и да се дефинишемо као јединствени људи какви јесмо и да нам помажу да изградимо свој идентитет и личност дозвољава нам да успешно прилагодити на контекст. То јест, има специфичне адаптивне карактеристике.

Психологија личности

Психологија личности је дисциплина која се бави проучавањем утицаја индивидуалних разлика на понашање. Конкретно, то је грана психологије која има за циљ да проучава овај концепт и како се он разликује међу људима (индивидуалне разлике).

Један од главних аутора у овој области је Гордон Олпорт (1897-1967), амерички психолог и аутор Личност (1936). Олпорт се практично сматра једним од оснивача ове гране психологије и ставио посебан нагласак на карактер сваког појединца и на важност садашњег контекста (за разлику од прошлости).

Које елементе укључује појам личности?

Концепт личности обухвата две велике групе понашања које се односе на карактеристике појединца. Ова понашања су:

Отворено понашање(какве радње особа предузима или какве ставове заузима).

Приватно искуство(тј. жеље сећања мисли, потребе, мишљења).

Стога је личност карактеристична особина сваког од нас. То нас чини јединственим и непоновљивим. Ипак, такође је тачно да постоје специфични обрасци или тенденције да буду на одређени начин; ту спадају такозвани поремећаји личности.

То значи да чак и ако је особа на одређени начин неке шеме Ми мислимо на такозване особине које широко проучава психологија личности.

Како их можемо проучавати?

Постоје три главна модела која се користе за проучавање овог концепта. Сваки од њих фокусира се на проучавање понашања како би се развила хипотеза то је зато што нам понашање говори много о особи. Постоје три модела:

• Интерни лекови за које је понашање одређено личним варијаблама.
• Ситуационисти: узроци понашања су спољашњи за појединца. Акценат је на самом понашању.
• Интеракционисти: понашање је резултат интеракције између личних варијабли и варијабли контекста.

Особине личности и модел великих пет

Особине су тај скуп карактеристика заједничких одређеним личностима. Примери особина су: оптимизам, ведрина, искреност, транспарентност, песимизам, интровертност.

Један од главних модела у овој области је тзв Модел Биг Фиве развио Раимонд Цаттелл који верује да постоји 5 фактора, од којих сваки дефинише одређену личност:

• Екстроверзија (за разлику од интроверзије).
• Неуротицизам (за разлику од емоционалне стабилности).
• Савјесност или одговорност (за разлику од неодговорности).
• Отвореност (за разлику од затворености).
• Пријатељство (супротно неосетљивости).

Ових 5 фактора (и њихове супротности) су добили различита имена са истим значењем. Према овом моделу кроз ових 5 фактора (и њихових одговарајућих особина) можемо дефинисати нечију личност.

Поремећаји личности

Чак и ако је личност јединствена, неки обрасци се могу поновити, обликујући различите типове. Када ове последње укључују екстремно неприлагођене или нормативно девијантне дисфункционалне особине говоримо о поремећајима личности (ДП).

Штавише, да би била у стању да дијагностикује ПД, особа мора да покаже нелагодност или да покаже контрапродуктивно понашање. Различита расељена лица су прикупљена у Дијагностички и статистички приручник менталних поремећаја (ДСМ-5) и у Међународној класификацији болести (ЦИЕ-19). У зависности од својих карактеристика, ДП се могу поделити у три велике групе (или кластера: АБ и Ц).

• О: ДП параноичан Шизоидна ПД и шизотипна ПД.
• Б: антисоцијална ПД, гранична ПД, хистрионска ПД и нарцисоидна ПД.
• Ц: ПД зависна од ПД и опсесивно-компулзивна ПД.

Закључна размишљања

Личност се обликује мало по мало, посебно током детињства. У одређеном тренутку нашег живота се стабилизује (и остаје непромењена заувек). Према психологу Луису Муињу, можемо променити мале аспекте нашег начина постојања, али личност не може бити искривљена.

Има генетску основу, али се обликује кроз учење контекста, односа и доживљених ситуација; састоји се од свега што смо унутра али и од тога како се понашамо споља.

Личност почиње тамо где се поређења завршавају.

-Карл Лагерфилд-