ЛОГОТЕРАПИЈА ВИКТОРА ФРАНКЛА: 3 ОСНОВНА ПРИНЦИПА

Логотерапија је позната и као трећа бечка школа психологије. Прва психолошка школа била је Сигмунда Фројда, друга Адлерова, а трећа школа коју је основао Виктор Франкл и о којој ћемо говорити у овом чланку.

Сигмунд Фројд је дефинисао човека као биће усмерено ка задовољству. Адлер је то назвао оријентисаним на моћ. В. Франкл је човека видео као биће усмерено ка смислу .

Историчари психологије се слажу око чињенице да нам проучавање психоанализе такође омогућава да сазнамо о животу Фројда, његовог оснивача. Слично се може рећи да кроз проучавање логотерапије приближавамо се личним искуствима В. Франкла с обзиром на то да се развој треће психолошке школе тешко може разумети без познавања живота особе која ју је основала.

Нашао сам смисао у свом животу помажући другима да пронађу смисао свог живота.

Виктор Франкл

Виктор Емил Франкл рођен је у Бечу 26. марта 1905. године. Преживео четири концентрационих логора укључујући Аушвиц. Већ као дете показивао је интересовање за студије медицине и природних наука, али је задржао веома критички дух суочен са редукционистичким позицијама.

Његов позив је дошао прерано, а његова потрага за смислом почела је много пре него што се Холокауст догодио. У овом последњем периоду објављена је његова најпознатија књига Психолог у концентрационим логорима. В. Франкл је био уверен да је оно што нас чини јединственим људски дух . Свођење живота и људске природе на ништавило, као што су то чинили многи филозофи и психијатри тог времена, није била најприкладнија витална мисао.

Човек може задржати трагове духовне слободе и менталне независности чак иу страшним околностима психичког и физичког стреса.

Са 19 година већ је развио две фундаменталне идеје. Први морамо одговорити на питање које нам живот поставља о смислу нашег постојања јер смо ми одговорни за то. Друго, да је крајњи смисао изван нашег разумевања и да такав мора остати. То је нешто у шта морамо да верујемо док га тежимо.

Искуство В. Франкла у концентрационим логорима му је омогућило да то види људско биће је способно да пронађе смисао у свим околностима живота чак и у најапсурднијим и најболнијим тренуцима.

Психолог у концентрационим логорима

У свом раду Психолог у концентрационим логорима В. Франкл пише о својим искуствима у концентрационим логорима (Туркхеин Кауферинг Тхересиенстад и Аусцхвитз). Он описује злостављање затвореника, али и пише о лепоти људског духа. Укратко, књига говори о томе како превазићи хорор и пронаћи смисао чак и у најстрашнијим околностима.

В. Франкл је преминуо 2. септембра 1997. године у 92. години живота, остављајући велико наслеђе човечанству. На то нас подсећа кроз свој живот и рад сви можемо развити смисао који нас спасава у тешким временима и да шта год да урадимо ма колико мало да се ова нит не покида биће од велике вредности.

Човек је у стању да схвати све осим једне ствари: последњу од људских слобода – избор личног става у низу околности – да одлучује о свом путу.

логотерапија

Као што је поменуто, логотерапија је препозната као трећа бечка школа психотерапије, а основао ју је В. Франкл. Четрдесетих година прошлог века постао је познат целом свету. Логотерапија је метод превазилажења људских сукоба које они стварају патња .

Омогућава нам да схватимо тешке и болне ситуације . На тај начин оне постају прилике за раст за оне који их доживљавају. Ова метода која се фокусира на искуства вредности омогућава нам да дамо смисао свим догађајима у животу, дајући нам на тај начин могућност да живимо пуним животом.

У логотерапији, логос се односи на осећај значења, нешто што људска бића увек траже када се суоче са околностима судбине. На овај начин се логотерапија значи терапију кроз смисао или значење .

И 3 основна принципа логотерапије

Три основна принципа или стуба логотерапије су следећа:

Слобода воље.
Воља за смислом.
Смисао живота.

Слобода воље

Слобода воље се спроводи кроз специфично људски капацитет познат као самодистанцирање. Овај људски капацитет се схвата као могућност да се види како се прихвата, регулише и визуализује . Према учењу В. Франкла ово нам даје слободу од три извора утицаја:

Инстинкти.
Наслеђе.
Животна средина.

Човек их поседује али они на њега не утичу. Оне нису унапред одређене или финализоване. Слободни смо да се позабавимо ова три аспекта. Људско биће је слободно од онога што га условљава и може остварити своју слободу. Сваки пут када се човек ослободи нечега то је због нечега. Овде налазимо концепт одговорности. Човек је слободан да буде одговоран и одговоран је зато што је слободан .

Из ове егзистенцијалне анализе произилази да човек је одговоран за остварење смисла и вредности . Човек је позван да спозна смисао живота и вредности које му дају смисао. Он је једини одговоран.

Воља за смислом

Воља за смислом је уско повезана са самопревазилажењем типичним за људско биће . Човек увек изнад себе указује на смисао који прво мора да открије и чију пуноћу мора да досегне. Воља за задовољством и воља за моћи Фројда и Адлера доводе човека до иманенције. Ови концепти се супротстављају самотрансценденцији и фрустрирају наше постојање.

За логотерапију задовољство и моћ су последице циља а не циљ сам по себи . Из тог разлога људи који теже задовољству и моћи достижу стање фрустрације у којем се заузврат осећају уроњени у велику егзистенцијалну празнину.

Воља за смислом не настоји да постигне моћ или задовољство или чак срећа . Његов циљ је састанак теме разлог за срећу.

Смисао живота

Два претходна принципа говоре о особи која је спремна да у потпуној слободи заузме став о околностима живота полазећи од значења које им приписује. Ово је профил човека који тражи смисао: исто што и проналажење а вредност а својим остварењем конституише себе .

Живот држи и чува смисао. Тај осећај је својствен и оригиналан сваком од нас. Наша дужност као свесних и одговорних бића је стога откривање смисла нашег живота.

Смрт може изазвати само страх код оних који не знају како да попуне време које им је дато за живот.

Овај циљ ће се постићи кроз три фундаментална пута који се односе на три категорије вредности. Понекад нас води ка остварењу стваралачких вредности. Понекад нас то тера да се сударимо са искуством као када гледамо залазак сунца или нас неко милује. Други пут нас ставља лицем у лице са границама самог живота (смрт, патња...).

У сваком случају живот ће увек задржати скривени смисао до краја и хитан и трајни позив да се ово открије и реализује. Ово су три основна принципа логотерапије Виктора Франкла. Као што смо видели, ово је хуманистичко-егзистенцијална визија људског бића коју може бити тешко разумети ако нисте упознати са визијом егзистенцијализма.