Судбина, позната и као судбина или судбина, не врши кућне позиве . Ако желимо да га упознамо, морамо изаћи и потражити га. Можемо да убеђујемо себе да је стварност ту да задовољи наше жеље као магијом, али истина је да се оно што желимо никада неће остварити ако не засучемо рукаве да то остваримо. А понекад чак ни засукање рукава није довољно.
Могли бисмо рећи да су најбољи тренуци они у којима преузимамо узде свог живота, они у којима одлучујемо и преузимамо своју судбину. Јер уместо да се молимо универзуму или чекамо да се планете поравнају, морамо имати јасну представу на уму шта желимо да постигнемо и засукамо рукаве да се савијемо судбина нашој вољи.
Пронађите судбину какву год желите јер никада нећете знати када ће доћи судбина смрти.
-Анонимно-
Својим одлукама кројимо судбину
Ми стварамо судбину сваким својим кораком и сваким избор шта радимо. Ипак, превише људи је убеђено да ће се ствари десити само ако допусте да их понесе струја. Али из ове перспективе се ништа не може очекивати. Једини начин да добијемо оно што желимо је да се боримо за то.
С друге стране, има оних који у то верују свака особа долази на овај свет са одређеном судбином . Према овој концепцији сви ми имамо а објективан поруке које треба доставити и послове које треба обавити. Не бисмо случајно били на свету, наше постојање би имало сасвим одређену сврху.
Свако од нас има сопствену судбину саткану у складу са донетим одлукама и изборима. Једини императив мора бити да га следите, борите се за то и прихватите га. Свако од нас мора да ради оно што сматра да је најбоље за себе у свим тренуцима свог живота.
Мораш
– Стив Џобс-
Судбина: сујеверје или стварност?
Да дођем до сржи чланка остављамо вам а прича који анализира како судбина може или не мора утицати на наше животе . Надамо се да вам се свиђа.
Давид је био изузетно побожан и пажљив човек. Побожан и верујући Јеврејин. Једне ноћи док је спавао у сну му се јави анђео.
– Давид – рече му анђео – Долазим са неба да ти испуним жељу . Бог је одлучио да те награди и шаље ме да ти кажем ову поруку. Можете тражити шта год желите и када се пробудите то ће вам се и остварити. Када отворите очи, сетићете се свега што се десило вечерас и бићете сигурни да то није производ вашег ума. Па питање. Шта желиш више од свега на свету?
Давид је размислио на тренутак пре него што се сетио питања које га је мучило већ неко време. Радило се о његовој сопственој смрти. Охрабрен анђелом, упитао је:
– Хоћу да ми тачно кажеш који ће бити дан и час смрти моје .-
Слушајући га, анђео постаде блед и сумњичав.
– Мислим да не могу да ти кажем.-
– Рекао си да могу да те питам било шта. Па ово је оно што желим.-
– Рекао сам и да је то награда за тебе. Кад бих ти рекао шта тражиш од мене, живео би као јадник који броји дане који те деле од смрти. – одговори анђео. – То не би била награда као а казна . Изаберите нешто друго.-
Давид је дуго размишљао. Понекад међутим када вам се идеја смрти увуче у главу, тешко је то искоренити.
– Још увек желим да знам шта ће бити дан моје смрти.-
Анђео је схватио да је немогуће натерати човека да се одврати од своје жеље и да ако му не одговори неће успети у својој главној намери која је била да му угоди. одлучио је да му угоди.
– Пошто сте добар човек и добар Јевреј, биће вам указано част да будете међу срећницима да умру на најсветији дан у недељи. Умрећеш у Шабат .-
Изговоривши ове речи, анђео је нестао, а Давид је мирно наставио спавати до следећег дана.
Када се пробудио баш као што је анђео предвидео, у глави му је још увек било сећање на оно што је живо сањао. Надаље осетио је привилегију да буде једини човек који унапред зна дан своје смрти.
Наредних дана све је ишло добро док није стигао петак. Док се припремао за долазак суботе, Давид је почео да дрхти.
Да ли би та субота могла бити дан који је предсказао анђео? Да ли му се зато анђео у том тренутку појавио у сну? Која је сврха била одлазак у храм последњег дана његовог живота? Пошто ће ионако да умре, могао би и да остане код куће. Давид је схватио да је направио грешку. Знао је нешто што би више волео да не зна, јер би информације које је имао само натерале њега и оне које је волео да пате.
После размишљања, човек је нашао решење. Сваког петка увече би читао Тору и није престајао док се не појави прва јутарња звезда пошто нико није могао да умре док је читао свету књигу.
И тако је и учинио. Прошла су два-три месеца и суботње јутро док је Давид без престанка читао свету књигу Торе, до његових ушију је допирао глас некога ко је у очају викао:
– Ватра! Ватра! Кућа гори. Излази. Све брзо гори.-
Био је Шабат и Давид се добро сећао анђелове поруке. Али истовремено се сетио и тога Зохар се побринуо да сви буду безбедни док читају Тору и да би се у то уверио поновио је:
-Не може ми се ништа десити, читам Тору.-
Али гласови који су долазили са улице су и даље били.
– Чујете ли нас људи на тавану? Излази одмах док не буде касно! Ускоро!-
Давид је задрхтао. Све се то дешавало јер је покушавао да се спасе и превари судбину. Али сада требало је да умре као жртва сопственог покушаја да спасе сопствени живот.
– Можда још има времена. – рече најзад у себи. И затворивши књигу Торе, погледао је степенице и добио потврду да ватра тамо још није стигла. Одлучио је да сиђе и тако избегне сигурну смрт. Трчао је низ степенице, прескачући степенице два по два; и тако је било на крају се спотакнуо и котрљао низ степенице док није стигао до пода не пре него што удари главом право на последњој степеници.
Давид је умро те суботе а да тога није ни свестан ватра је била у суседној кући и никада не би стигла до његове . Због његове бриге за судбину прерано је умро.
